Хрватски језик — разлика између измена

Од [[9. век|9]]. до [[11. век]]а долази до појаве писмености на црквенословенском или [[старословенски језик|старословенском језику]], првом општесловенском књижевном језику темељеном на једном јужномакедонском дијалекту из околине [[Солун]]а. Временом се развијају и националне редакције тог језика ([[чешка]], [[бугарска]], [[хрватска]], [[Србија|српска]], [[Русија|руска]], ...), обележене гласовним и другим језичким карактеристикама које одражавају раслојавање [[словенски језици|словенских језика]] у писаном наслеђу. Прво писмо хрватског језика била је [[глагољица]], за коју се претпоставља да су је у Хрватску донели ученици отаца словенске писмености [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]]. [[Хрватска глагољица]] је од почетне обле постала, у следећим вековима, угластом. Но, убрзо се јавља и друго писмо, [[ћирилица]] (настала изворно у [[Бугарска|Бугарској]] у Преславу), која је, дошавши у западне крајеве такође прошла кроз више графијских и правописних измена, те је тако настао специфични вид ћирилице, [[босанчица]], у употреби у Хрватској и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Латиница улази у хрватски језик касније, у [[14. век]]у, тако да до [[1300-е|1300-их]] Хрвати пишу на три писма: глагољици, босанчици или западној ћирилици и латиници.