Венчање — разлика између измена

У разним деловима [[Србија|Србије]], свадбени обичаји се мање или више разликују. На венчање је најчешће позивао момак који је припадао младином или младожењином роду, који је са собом носио окићену [[буклија|буклију]] у којој је [[вино]] или [[ракија]]. Очекивало се од домаћина који се позива да се прекрсти, отпије мало из буклије и да каже:<br />

„Дај Боже да су младенци живи и здрави, да их прати [[срећа]] и [[љубав]], да ове године венчамо, а идуће [[крштење|крстимо]].“<ref name="народ"/>

 

=== Припреме за венчање ===

Када се сви окупе, свадбена поворка иде по младу. У новије време ту поворку чине (луксузна) кола која су окићена цвећем и [[пешкир]]има или [[ћебе|ћебадима]]. У [[Јадар (област)|Јадру]] и [[Мачва|Мачви]] организацију сватова око одласка по младу од домаћина преузима блиски рођак, пријатељ или комшија који се зове чауш. Мада на новим свадбама све чешће пешкири се замењују кошуљама. У ужичком крају посебан весник иде другим путем, возећи брзо да узме [[Муштулук]] родитељима младе - са вешћу да су сватови са младожењом кренули.

[[Традиција]] налаже да до невесте није лако доћи. На капији је високо подигнута јабука коју младожења или његов рођак треба да погоди из [[пушка|пушке]], а на улазу је постављена препрека испод које је [[корито]] са водом у које сватови убацују новац како би прошли. Такође, брат неће извести сестру док му младожења или [[српски сроднички односи|девер]] не плати.

 

Девер преузима младу која му дарује бели пешкир који он носи пребачен преко рамена. Његов задатак је да чува и пази младу током целог весеља. Младини родитељи ће послужити госте, а потом се млада опрашта са својим родитељима који јој дају [[благослов]].<ref name="народ"/>