Glosa — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
Komentarisanje pravnih tekstova putem glosa bilo je naročito razvijeno u [[srednji vek|srednjem veku]] od strane [[glosatori|glosatora]] [[Bolonja|Bolonjske]] škole koji su skupljali glose koje se odnose na isto pravno pitanje i grupisali ih u zbirke koje su se zvale -{''Summae sumarum''}-. Prvi glosator koji je čitao i komentarisao [[Digesta]] bio je [[Irnerije]] ({{jez-lat|Irnerius|el}}). Poznati glosator [[Akurzije]] ({{jez-lat|Accursius|el}}), sabrao je glose svojih prethodnika oko [[1250|1250. godine]] i upotpunio je komentar [[Justinijanova kodifikacija|Justinijanove kodifikacije]] — ''-{Glossa ordinaria}-'', što je bilo od značaja kod [[Римско право|recepcije rimskog prava]] u pravne sisteme evropskih država.
 
Osim u pravnim tekstovima, glose su postojale u brojnim biblijskim rukopisima kao razjašnjenja nejasnih reči. Најочигледнији тип глоса у јеврејском тексту је онај који почиње копулом (we) или заменицом (hū) - „то (је)“ или wеhū „а то је“. Знак paseq у МТ може да указује на глосу. Глосе стоје уз: 1) стране речи (Јестира 3, 7), 2) провинцијске дијалектичке изразе, 3) застареле речи (1 Самуилова 9, 9), 4) речи употребљене у неуобичајеном контексту или значењу и ретком граматичком облику. Иако су глосе испрва разјашњења чисто вербалних потешкоћа, оне се временом проширују у објашњења историјског (Исаија 1, 1), географског (Постање 35, 6, Суд 19, 10), биографског (Постање 36, 8; Суд 7, 1), ритуалног (Пс) или доктринарног типа (Исаија 11, 2; Римљанима 16, 25-27), штавише у коментар или тумачење. Напослетку сама глоса бива уклопљена у текст од стране редактора (глосатора) у којем се касније појављује као интегрални део. Они су вршили актуализацију застарелих појмова, односно прилагођавање текста за нове генерације читалаца, али често и тенденциозно „улепшавање текста“ сходно личним афинитетима и синхронизацију опречних исказа.
Osim u pravnim tekstovima, glose su postojale u brojnim biblijskim rukopisima kao razjašnjenja nejasnih reči.
Кроз глосе текстови добијају нове контексте и значењске хоризонте у оквиру којих се њихови теолошки садржаји у процесу унутарбиблијске егзегезе изнова осмишљавају и интерпретирају (Постање 32, 32). Због овакве употребе, глоса се често разматрала у контексту процеса дописивања (Fortschreibung).
Међутим, што се тиче библијских глоа не постоје јасни принципи за њихову идентификацију са већом сигурношћу те се стога процена често своди на субјективне критеријуме. Потешкоћа је и нестандардизована употреба појмова, односно неразликовање глоса и појединачних додатака, као и обимнијих редакторских допуна као у случају Јеремије 36, 32 и Јована 21(однос глоса-интерполација-редакција-композиција). Стога, одређивање јасне улоге глосе у процесу дописивања Библије одредиће тек будућа истраживања.
 
 
==Literatura==
* -{Meinolf Schumacher: "…der kann den texst und och die gloß. Zum Wortgebrauch von 'Text' und 'Glosse' in deutschen Dichtungen des Spätmittelalters." In '''Textus' im Mittelalter. Komponenten und Situationen des Wortgebrauchs im schriftsemantischen Feld'', edited by Ludolf Kuchenbuch and Uta Kleine, 207-27, Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht, 2006.}-
<ref> Н. Божовић, Глосе (библијске), у: Лексикон библијске егзегезе (прир. Р. Кубат/П.Драгутиновић), Београд 2018, 106 </ref>
 
 
{{DEFAULTSORT:Глоса}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Glosa