Законик опшчи црногорски и брдски — разлика између измена

'''Законик опшчи црногорски и брдски''' је [[законик]] из [[17971798]]. године, који је важио на подручјима (старе) [[Стара Црна Гора|Црне Горе]] и [[Брда (област)|Брда]]. ДонесенУсвојен је [[18.октобар|18. октобра]] 1798. године на скупштини у [[Манастир Стањевићи|манастиру Стањевићима]], годинудве данагодине након доношења ''[[Стега црногорска и брдска|Стеге црногорске и брдске]]''. Имао је 16 чланова, али је [[1803]]. године допуњен са нових 17 чланова, тако да је укупно имао 33 члана. Овај закон се углавном ослања на [[обичајно право]], а за [[Кривично дело|кривична дела]] предвиђа тешке [[Казна|казне]]. Издајници и насилници који без дубљег повода убијају, кажњавају се смрћу, па се наводе начини [[Погубљење|погубљења]]: стрељање, вешање, [[каменовање]]. Ако неко од оваквих криваца побјегне може га свако убити, а имовина му се заплењује. Забрањују се самовољне освете и насумична пресуђивања, а оштећени се упућује на редован [[суд]]. [[Судија]] коме се докаже узимање [[Поткупљивање|мита]], губи службу. Строго се кажњава отмица жене за живота њеног мужа или дјевојке која својом вољом или вољом својих не пристаје на [[брак]]. Кажњава се и [[Свештеник]] који би склопио такав брак. Санкционишу се подвале и преваре. Законодавац покушава да сузбије [[судски двобој|двобој]] и мегдан као средство решавања спорова, а такође покушава да сузбије и [[крвна освета|крвну освету]], што је плод настојања владике [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровића-Његоша]] да уједини сва племена у стварању државе и бољем одупирању [[Османско царство|турској власти]]. У закону се појављује и право прече куповине, а такође и једна новина: [[порез]]. Свака кућа је била дужна да да одређену своту новца годишње, а порез скупљају кнезови и на дан [[Рождество Пресвете Богородице|Рождества Пресвете Богородице]] предају га ''Правитељству'' на [[Цетиње|Цетињу]]. Циљ овог закона није само био да се уједине племена у борби против Турака, као што је то био првенствени циљ код ''Стеге'', већ циљ био и постепено правно регулисање односа у друштву.{{sfn|Љушић|2001|p=315-316}}