Српско приморје — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 4:
'''Српско поморје''' или '''Поморска земља''', односно '''Српско приморје''' или '''Приморска Србија''' ({{јез-лат|Serbia Maritima}}),{{sfn|Јанковић|2007|p=}} је назив за историјске области у јужној и средњој [[Далмација|Далмацији]], које су током [[средњи век|средњовековног]] раздобља улазиле у састав [[Српске земље|српских земаља]].
Српско ''Поморје'' се простирало од града [[Скадар|Скадра]] на југу, од реке [[Цетина|Цетине]] на северу, изузумајући [[Дубровник]]. Током [[рани средњи век|раног средњег века]], на том простору су створене [[Срби у раном средњем веку|српске]] кнежевине [[Дукља]], [[Травунија]], [[Конавли]], [[Захумље]] и [[Неретљанска кнежевина]].{{sfn|Ферјанчић|1959|p=}}{{sfn|Moravcsik|1967|p=}}{{sfn|Коматина|2014|p=33-46}} Све ове области, које су лежале у залеђу ''Горње Далмације'', означаване су за време владавине династије [[Немањићи|Немаањића]] као ''Поморска Земља''. У позном средњем веку, приморски градови у области Поморја су постепено потпали под власт [[Млетачка република|Млетачке републике]], а областима у залеђу су потом овладали [[Османско царство|Турци]]. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], силе [[Антанта|Антанте]] су [[Лондонски уговор (1915)|Лондонским уговором]] из 1915. године предвиделе да поменуте области након рата припадну [[Краљевина Србија|Србији]] и [[Краљевина Црна Гора|Црној Гори]]. Од распада [[Југославија|Југославије]], поменуте области се највећим делом налазе у саставу [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Хрватска|Хрватске]].
== Назив ==
Ред 34:
[[Датотека:CoA_Primordiae_(Illyria).png|десно|мини|200п|Апокрифни грб Приморја (илустрација из [[16. век]]а)]]
Када су у 15. веку Турци завладали Балканом, поморске земље нашле су се или под влашћу Венеције или Османског царства. Од 1809. до 1815. године налазили су се саставу Илирских провинција. После тога прикључене су Хабзбуршкој монархији, односно тзв. Краљевини Далмацији. Званичан језик у Далмацији био је италијански. Према плану о обнови српске државе Начертанију, који је 1844. године саставио Илија Гарашанин, Србија је требало да добије излаз на Јадранско море присаједињењем Црне Горе и Северне Албаније. У Југославији старо Српско приморје улазило је у састав Приморске и Зетске бановине. Приморска бановина је 1939. године ушла у састав Хрватске бановине. После Другог светског рата Српско приморје нашло се у саставу федералних јединица Хрватске, Црне Горе и БиХ (подручје града Наума).
== Види још ==
{{colbegin|2}}
* [[Срби у Црној Гори]]
* [[Срби у Далмацији]]
* [[Срби католици у Дубровнику]]
* [[Дукља]]
* [[Травунија]]
* [[Конавли]]
* [[Захумље]]
* [[Неретљанска кнежевина]]
* [[Паштровићи]]
* [[Бока которска]]
* [[Црногорско приморје]]
* [[Дубровачко приморје]]
* [[Херцеговачко приморје]]
{{colend}}
== Референце ==
{{reflist|2}}
== Извори и литература ==
Линија 77 ⟶ 94:
* {{Cite book|ref=harv|last=Кораћ|first=Војислав|authorlink=Војислав Кораћ|title=Градитељска школа Поморја|year=1965|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=ErPrtAEACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Максимовић|first=Љубомир|authorlink=Љубомир Максимовић|title=О времену доласка Неретљана на далматинска острва|journal=Зборник Филозофског факултета у Београду|year=1964|volume=8|issue=1|pages=145-152|url=https://books.google.com/books?id=M947AQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Маловић-Ђукић|first=Марица|chapter=Српски приморски градови и Медитеран у средњем веку|title=Европа и Срби: Међународни научни скуп|year=1996|location=Београд-Нови Сад|publisher=Историјски институт САНУ, Православна реч|pages=135-142|url=https://books.google.com/books?id=-XJpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мишић|first=Синиша|authorlink=Синиша Мишић|title=Хумска земља у средњем веку|year=1996|location=Београд|publisher=DBR International Publishing|url=https://books.google.com/books?id=iuoxAAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мишић|first=Синиша|authorlink=Синиша Мишић|title=Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века|year=2014|location=Београд|publisher=Магелан Прес|url=https://books.google.com/books?id=fDO9oAEACAAJ}}
Линија 83 ⟶ 101:
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Доба Балшића (први део)|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 2|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|pages=3-48|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.2/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.2.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Осамостаљивање и успон дукљанске државе|title=Историја српског народа|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|pages=180-196|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Фарчић|first=Антоније П.|title=О постанку краљевске власти код приморских Срба|journal=Историјски записи|year=1965|volume=18|issue=22|pages=405-428|url=https://books.google.com/books?id=zJDiAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|origyear=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest|year=1994|orig-year=1987|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Curta|first=Florin|title=Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250|year=2006|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=YIAYMNOOe0YC}}
{{refend}}
|