Туркијски језици — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м brisanje obrisanih slika iz galerija (ili pripremne radnje) |
Инфокутија |
||
Ред 1:
{{Инфокутија језичка породица
'''Туркијски језици''' су [[језичка породица]] од најмање 35<ref>Dybo A.V., ''"Chronology of Türkic languages and linguistic contacts of early Türks"'', Moskow, 2007, p. 766, [http://altaica.narod.ru/LIBRARY/xronol_tu.pdf] {{Wayback|url=http://altaica.narod.ru/LIBRARY/xronol_tu.pdf |date=20050311224856 }} (''In Russian'')</ref> језика, које говоре [[туркијски народи]] од [[југоисточна Европа|југоисточне Европе]] и [[Средоземно море|Средоземља]] до [[Сибир]]а и западне [[Кина|Кине]], а било је приједлога да постане дио алтајске групе језика.<ref name="Ethnologue Altaic">{{cite web|author=Gordon, Raymond G., Jr. (ed.)|authorlink=Ethnologue|url=http://www.ethnologue.com/show_family.asp?subid=90009|title=Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Language Family Trees – Altaic|accessdate = 18. 03. 2007|year=2005}}</ref><ref name="LanguagesOfTheWorld">{{Cite book|last=Katzner|first=Kenneth|title=Languages of the World, Third Edition|publisher=Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd.|date=March 2002|isbn=978-0-415-25004-7|pages=}}</ref>▼
| name = Туркијски језици
| altname =
| acceptance =
| ethnicity =
| region = [[Централна Азија]], [[Северна Азија]], [[Југозападна Азија]], [[Источна Европа]] и [[Југоисточна Европа]]
| familycolor = Altaic
| fam1 = Једна од светских примарних језичких породица (према неким изворима део је [[Алтајски језици|алтајске макропородице језика]])
| protoname = [[Пратуркијски језик]]
| child1 = [[Аргу]]
| child2 = [[Карлучки језици]]
| child3 = [[Кипчачки језици]]
| child4 = [[Огуски језици]]
| child5 = [[Сибирски језици]]
| child6 = [[Огурски језици]]
| iso5 = trk
| glotto = turk1311
| glottorefname = Turkic
| map = Lenguas túrquicas.png
{{legend|#FC6537|Кипчачки језици}}
{{legend|#C71585|Огурски језици}}
{{legend|#F20022|Огуски језици}}
{{legend|#15A550|Карлучки језици}}
{{legend|#020081|Сибирски језици}}
}}
▲'''Туркијски језици''' су [[језичка породица]] од најмање 35<ref>Dybo A.V., ''"Chronology of Türkic languages and linguistic contacts of early Türks"'', Moskow, 2007, p. 766, [http://altaica.narod.ru/LIBRARY/xronol_tu.pdf] {{Wayback|url=http://altaica.narod.ru/LIBRARY/xronol_tu.pdf |date=20050311224856 }} (''In Russian'')</ref> језика, које говоре [[туркијски народи]] од [[југоисточна Европа|југоисточне Европе]] и [[Средоземно море|Средоземља]] до [[Сибир]]а и западне [[Кина|Кине]], а било је приједлога да
Турскијске језике говори око 170 милиона људи као [[матерњи језик]], а укупан број говорника туркијских језика, укључујући оне који их говоре као [[други језик]], је преко 200 милиона.<ref>Brigitte Moser, Michael Wilhelm Weithmann, Landeskunde Türkei: Geschichte, Gesellschaft und Kultur, Buske Publishing, 2008, p.173</ref><ref>Deutsches Orient-Institut, Orient, Vol. 41, Alfred Röper Publushing, 2000, p.611</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.zaman.com.tr/iskander-pala/turkceyi-kac-kisi-konusuyor_480993.html |title=Архивирана копија |access-date=25. 07. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140116103056/http://www.zaman.com.tr/iskander-pala/turkceyi-kac-kisi-konusuyor_480993.html# |archive-date=16. 01. 2014 |dead-url=yes |df= }}</ref> Туркијски језик са највећим бројем говорника је [[турски језик]], који се говори већином у [[Анадолија|Анадолији]] и дијелом на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]], док турски као матерњи језик говори око 40 % говорника туркијских језика.<ref name="LanguagesOfTheWorld"/>
Особина туркијских језика је самогласничка хармонија, аглутинација, као и недостатак граматичког рода.<ref name="LanguagesOfTheWorld"/>
[[Датотека:Sprachfamilien der Welt (non Altai).png|мини|350п|Распрострањеност туркијских језика (''маслинастозелена'') међу другим светским језичким породицама]]▼
Придев ''турски'' се односи на народ [[Турци|Турке]] и њихов [[Турски језик|језик]], док се ''туркијски'' односи на ширу групу сродних народа и језика.
Линија 14 ⟶ 39:
== Класификација ==
▲[[Датотека:Sprachfamilien der Welt (non Altai).png|мини|350п|Распрострањеност туркијских језика (''маслинастозелена'') међу другим светским језичким породицама]]
▲[[Датотека:Lenguas túrquicas.png|мини|350п|Географска распрострањеност различитих група туркијских језика:
▲{{legend|#FDCA51|Аргу}}
{{legend|#15A550|Југоисточни туркијски језици (ујгур)}}▼
{{legend|#020081|Североисточни туркијски језици (сибирски)}}]]▼
[[Датотека:TurkicLanguages.png|thumb|right|350px|Број (проценат) говорника језика из туркијске језичке породице]]
Туркијски језици:<ref>Johanson, Lars (1998), "The History of Turkic"</ref>
* Југозападни туркијски језици (
** ''[[Печенешки језик]]'' †
** Западни
*** ''[[Староанадолијскотурски језик]]'' †
*** ''[[Османски турски језик]]'' †
Линија 32 ⟶ 52:
*** [[Азерски језик]]
*** [[Балканско гагаушки турски језик]]
** Источни
*** [[Туркменски језик]]
*** [[Хорасански туркијски језик]]
** Јужни
*** [[Афшарски језик]]
*** [[Ирански туркијски језици]] (кашкајски, сонкорски, ајналски итд)
** [[Саларски језик]]
* Аргујски
** [[Халаџски језик]]
* Северозападни туркијски језици (
** ''[[Кипчачки језик]]'' †
** Западни
*** ''[[Кумански језик]]'' †▼
*** [[Кумички језик]]
*** [[Карачајско-балкарски језик]]
*** [[Кримскотатарски језик|Кримско татарски језик]]
*** [[Кримчачки језик]] (језик кримских Јевреја Кримчака)
▲*** ''[[Кумански језик]]'' †
*** [[Караимски језик]] (језик кримских Јевреја Караима)
** Северни
*** [[Татарски језик|Казанско татарски језик]]
*** [[Мишарско татарски језик]]
*** [[Башкирски језик]]
** Јужни
*** [[Казашки језик]]
*** [[Каракалпачки језик]]
*** [[Киргиски језик]]
*** ''[[Ферганско-кипчачки језик]]'' (''кипчачко узбечки језик'') †▼
*** [[Ногајски језик]]
▲*** ''[[Ферганско-кипчачки језик]]'' (''кипчачко узбечки језик'') †
** Западни
*** [[Узбечки језик]]
Линија 67 ⟶ 86:
*** [[Ујгурски језик]]
*** [[Таранчијски језик]]
*** ''[[Чагатајски језик]]'' †▼
*** [[Ајнијски језик]]
*** [[Или-туркијски језик]]
▲*** ''[[Чагатајски језик]]'' †
** Северни сибирски
*** [[Јакутски језик]]
*** [[Долгански језик]]
** Западни сибирски
*** [[Сибирскотатарски језик]]
** Јужни сибирски
*** Сајански туркијски
**** [[Тувински језик|Тувански језик]]
**** [[Тофански језик]]
**** [[Сојотски језик]]
*** Јенисејски туркијски
**** [[Хакаски језик]]
Линија 87 ⟶ 109:
*** Алтајски туркијски
**** [[Алтајски језик]] (дијалекти: тубански, кумандински, челкански, телеутски, теленгитски и алтај-кижи)
* Огурски језици
** ''[[Прабугарски језик]]'' †
** [[Чувашки језик]]
** ''[[Панонско аварски језик]]'' †
Линија 109 ⟶ 131:
* '''[[Башкирски језик|Башкирски]]''' 2,2 мил. говорника: [[Башкортостан|Башкирија]]
* '''[[Татарски језик|Татарски]]''' 1,6 мил. говорника: (6,6 милиона припадника народа) централна Русија и западни Сибир
== Сродност са другим породицама језика ==
Туркијски језици имају одређених сличности са [[Монголски језици|монголским]], [[Тунгуски језици|тунгуским]], [[Корејски језици|корејским]] и [[Јапански језици|јапанским]] језицима. Због ових сличности неки лингвисти су предлагали хипотезу о постојању [[Алтајски језици|алтајске макропородице језика]], али данас ову хипотезу одбацује већина лингвиста.<ref>Vovin, Alexander. “The End of the Altaic Controversy In Memory of Gerhard Doerfer.” Central Asiatic Journal, vol. 49, no. 1, 2005, pp. 71–132.</ref><ref>Georg, Stefan, et al. “Telling General Linguists about Altaic.” Journal of Linguistics, vol. 35, no. 1, 1999, pp. 65–98.</ref> Такође су због сличности „алтајских језика” са [[Уралски језици|уралским језицима]], ови језици сматрани делом хипотетичке [[Уралскоалтајски језици|уралско-алтајске макропородице језика]].<ref>Sinor, 1988, p.710</ref><ref>George van DRIEM: Handbuch der Orientalistik. Volume 1 Part 10. BRILL 2001. Page 336</ref><ref>M. A. Castrén, Nordische Reisen und Forschungen. V, St.-Petersburg, 1849</ref> Међутим, ни за једну од ових хипотеза не постоји довољно доказа, а данас се постојање сличности између ових језика објашњава постојањем дуготрајног контакта између њих.
== Основне речи у туркијским језицима ==
| |||