Стеван Јаковљевић — разлика између измена

нема резимеа измене
м (додана категорија Српски војници у Првом светском рату помоћу геџета HotCat)
| напомене =
}}
'''Стеван Јаковљевић'''<ref name="Стеван Јаковљевић">{{cite web|title=Стеван Јаковљевић |url=http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=стеван_јаковљевић |website=Српска енциклопедија |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> <ref>„Личности и дела скрајнуте традиције”, Ковачевић Божидар, Српско библиофилско друштво, 2014.</ref> ([[Књажевац]], [[7. децембар]] [[1890]] — [[Београд]], [[2. новембар]] [[1962]]) је био [[професор]] [[Универзитет у Београду|Универзитета]] у [[Београд]]у и [[Списак ректора Универзитета у Београду|ректор]] од [[1945]]. до [[1950]], [[биолог]], [[књижевник]] и редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].<ref name="Стеван Јаковљевић">{{cite web|title=Стеван Јаковљевић |url=http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=стеван_јаковљевић |website=Српска енциклопедија |accessdate=20. 1. 2019}}</ref>
 
== Биографија ==
Завршио је студије биологије на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]], где је и докторирао. Био је професор [[Фармацеутски факултет Универзитета у Београду|Фармацеутског факултета]].<ref>„Личности и дела скрајнуте традиције”, Ковачевић Божидар, Српско библиофилско друштво, 2014.</ref>
 
Као официр [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]], борио се у [[Први светски рат|Првом светском рату]], а у [[Други светски рат|Другом светском рату]] је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име<ref>„Огледи и критике”, Гавела Ђуро, Српска књижевна задруга, Београд, 1979.</ref> и популарност стекао је трилогијом романа под називом „[[Српска трилогија]]” (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста” (1935), „Под Крстом” (1936) и „Капија слободе” (1937). Остала дела обухватају: романи „[[Смена генерација]]” (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „[[Велика забуна]]” (1952) ратна хроника [[Други светски рат|Другог светског рата]] и „[[Ликови у сенци]]” (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера”, „Макрофитска вегетација Охридског језера” и „Систематика лековитог биља”.
Његова сестра била је књижевница [[Мир-Јам|Милица Јаковљевић Мирјам]].
 
По њему се зове [[Гимназија „Стеван Јаковљевић” у Власотинцу|гимназија]] у [[Власотинце|Власотинцу]].
 
== Референце ==
{{портал|Биографија}}
* {{АСК|Српска трилогија — књига прва|19|6|Српска трилогија — књига друга|19|5|Српска трилогија — књига трећа|19|7}}
* [https://archive.today/20121221191353/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvoclan/jakovljevic-stevan/IstClan.aspx?arg=203 Биографија на сајту САНУ]
* [http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:466298-Komunisti-ucenjivali-pisca-Srpske-trilogije-i-Mir-Jam Страдања писца Српске трилогије - Вечерње новости]
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/417046/Secanje-na-pobedu-u-Velikom-ratu-i-Stevana-Jakovljevica Сећање на победу у Великом рату и Стевана Јаковљевића („Политика”, 1. децембар 2018)]
[[Категорија:Доктори биологије]]
[[Категорија:Официри Војске Краљевине Србије]]
[[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]]
[[Категорија:Српски војници у Првом светском рату]]
[[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]]