Јанко Драшковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
Драшковић је радио и на уобличавању хрватског језика, за чију основу ће бити узет штокавски дијалекат. Покушавано је да у прво време тај језик буде назван "илирски", а чинили би га "братски" - хрватски и српски. По грофу највећу препреку да се "браћа" (народи, односно њихови језици уједине) били су "попови оба закона" (вере). То је требало да својим иступањима и писањем превазиђу интелектуалци; код Хрвата је по грофовим речима већ било спремно 12 писаца. Требало је хватати везе са истакнутим Србима; први је био остарели Сава Текелија из Арада. Хрват Драшковић се иначе служио подједнако латиницом и ћирилицом; водио је лични дневник али и писао писма на ћирилици, као она заслужном Србину Текелији (1841). Набављао је више Вукових ћириличних српских књига, увек по три егземплара.<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме...", Беч 1846.</ref> И Јанков брат, гроф [[Ђуро Драшковић]] се исто тако служио ћирилицом (коју зове 1797. године "илиричка литера"); пише писма брату<ref>Вера Милосављевић: "Сава Текелија и српска мисао", Београд 1998.</ref> и чита ћириличне књиге, као 1801. године када је био претплатник једне такве књиге.
 
Био гроф Јанко Драшковић почасни члан елитног "Друштва српске словесности" у Београду.<ref>"Гласник Друштва српске словесности", Београд 1865.</ref> Постао је он 1834. године претплатник часописа "Сербски летописи" (Летописа Матице српске), који се штампао одувек на ћирилици, у Будиму.<ref>"Сербски летописи", Будим 1834.</ref>
 
== Дело ==