Димитрије Деметер — разлика између измена

Тако у својој најпознатијој драми ''Теута'' (1844)<ref>Стојан Новаковић: "Историја српске књижевности...", Београд 1867.</ref> заговарао идеју о [[Илири|илирском]] пореклу [[Јужни Словени|Јужних Словена]]. Писао је и приповетке, фељтоне, књижевне и позоришне критике, либрета за опере [[Ватрослав Лисински|Ватрослава Лисинског]] ''Љубав и злоба'' и ''Порин'', као и [[драма|драме]] ''Драматичка покушења I'' (1834.) и ''Драматичка покушења II'' (1844), а нарочито је важна његова улога у организовању културног живота у [[Загреб]]у и Хрватској. Уређивао је алманах ''Искра'', ''Suüslavische Zeitung'', ''Даницу'', ''Народне новине'' и ''Хрватски сокол''.

 

 

У њему се испреплећу два основна [[мотив]]а: мотив крајолика и мотив родољубља. Исто тако по узору на [[Џорџ Гордон Бајрон|Бајрона]] у ''Гробничком пољу'' појављује се појам светског бола. Деметар је користио [[десетерац|десетерцима]] и [[дванаестерац|дванаестерцима]] како би избегао монотони шаблон народне песме, а истичући у први план сликање снажних карактера јунака и њихове страсти, он својој поеми уместо наративне епске тенденције даје јаку драмску ноту, подсећајући на Бајроново стваралаштво.