ЈевремеЈеврем Марковић припадао је левом крилу [[Уједињена омладина српска|Уједињене омладине српске]], која се није слагала са политкомполитиком кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]]. И поред тога, кнез Михаило је рачунао на њега у плановима за ослобођење српског народа од стране власти. ПоПрема Јеврему Марковићу сва питања у Србији су се сводила на ослобођење и уједињење српства. После убиства кнеза Михаила Обреновића Јеврем Марковић се изјаснио за останак на престо династије [[Обреновићи|Обреновић]] на престолу. Под утицајем свога брата Светозара Марковића и левог крила Уједињене омладине српске окреће се унутрашњим проблемима [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]]. Тада долази у сукоб са намесницима [[Миливоје Петровић Блазнавац|Миливојем Петровићем Блазнавцем]] и [[Јован Ристић|Јованом Ристићем]]. Њих напада преко листа [[Панчевац]] током 1869. и 1870. године. Приликом избора за посланика Народне скупштине 1869. године Јеврем Марковић је дошао у сукоб са [[Либерална странка (Србија)|либералима]] па је бачен у затвор и у Чачак премештен на службовање у Чачак. Одмах августаАвгуста 1869. подноси оставку у војној служби. После тога Јеврем се још више уплео у полтикуполитику, подржавао је напредне омладинце. Постаје сарадник листа првог социјалистичког листа [[Раденик]] где је написао серију чланака о оправданости изградње железичкежелезничке пруге кроз Кнежевину Србију, где је изразио сумњу о користи пруге. У време демонстрација у Крагујевцу, познатих као [[Црвено барјаче]], Јеврем Марковић је заједно са [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] долазио до Крагујевца код [[Павле Вуковић|Павла Вуковића]]. Кандидовао се за народног посланика 1871. године из Јагодине. Његов брат Светозар Марковић је вршио агитацију преко зборова у Јагодини, Левчу и Јасеници. Победио је владиног представника на изборима Мијалка Раденонковића са 120 према 108. Пошто ниједан није имао подршку више од половине бирача, избори су поновљени и на којимањима је победио владин преставникпредставник услед репресије локалних и државних власти. На следећим изборима 1874. године Јеврем Марковић је и поред репресије државних власти изабран за народног посланика са 115 гласова, али је тај његов избор поништен. Велики ударац за Јеврема Марковића била је смрт његовог брата Светозара Марковића 1874. године који је умро у [[Трст]]у. Јеврем МаррковићМарковић је постао ипак постао народни посланик после оставке народног посланика из Јагодине 1875. године.
==== Српско-турски рат ====
Када је Србија [[Први српско-турски рат|објавила рат Турској]] 1876. године, Јеврем Марковић поднео је оставку на место народног посланика и затражио да га распоредраспореде у неку војну јединицу. Постављен је уна чинучин генералштабног мајора и био је послат у Шабачку бригаду која се борила на Јавору. Постављен је за шефа штаба Ибарске војске средином јула 1876. године. На ратишту је оболео од дизинтериједизентерије, па је упућен на лечење у Јагодину и Ћуприју. Одликован је медаљом за храброст и орденом Таковског крста. Распоређен је после примирја за инспектора српске коњице у војном министарству 22. новембра 1876. године. На почетку [[Други српско-турски рат|Другог српскогсрпско-турског рата]] постављен је за команданта Књажевачке војске. Учествовао је у ослобођењу [[Бела Паланка|Беле Паланке]], [[Пирот]]а и [[Ниш]]а, чак је био постављен за команданта Пирота. Књажевачка војска је после тих успеха послата да ослобађа [[Косово]] где је стигла до линије Трпеза-Мачија стена-Хртица и, где их је затекло примирје.
