Исландски језик — разлика између измена

додата секција о фонологији
(Увозим кратак опис с Википодатака: „Северно-германски језик који се говори у Исланду” (Помоћник за кратке описе))
(додата секција о фонологији)
}}
 
'''Исландски језик''' ('''исл. ''-{íslenska tungumál}-''''') припада [[Северногермански језици|северној (скандинавској)]] групи [[Германски језици|германских језика]]. Говоре га становници [[Исланд]]а и мање групе исландских исељеника (око 300.000 људи).
Настао је изолованим развојем од језика [[Норвежани|Норвежана]] који су од [[IX век]]а насељавали [[Исланд]]. Садржи знатан број [[Келти|келтских]] елемената које су донеле групе досељеника са [[Британска острва|Британских]] острва.
 
У настанку језика обично се разликују четири фазе: архаична, класична, средња и модерна.
До XII века је била архаична, од половине XII до половине XIV века класична, до половине XVI века је била средња, а модерна почиње [[1540]]. преводом Библије ''-{Guðbrandur Þorláksson}-''. Споменици архаичне базе сачували су велики број старонордијских елемената, значајних за упоредна изучавања германских језика. Због велике мере очувања језика, књижевни радови на [[старонордијски језик|старонордијском]] (који неки лингвисти називају и ''староисландски''), могу врло лако разумети људи који говоре савремени исландски.
 
Савремени исландски језик сачувао је доста архаичних црта. У деклинацији именских речи сачувана су 4 [[падеж]]а, 2 броја и 3 рода. Постоји велики број наставака на глаголске облике. Карактеристика савременог исландског језика је да скоро нема никаквих посуђеница ни интернационализама, јер се за сваки нови или уведени појам ствара „чиста“ исландска реч.
 
Исландски језик користи [[исландски алфабет]] који се разликује од стандардног латиничног алфабета по томе што садржи четири исландска слова (Ð{{напомена|Исландске речи никад не почињу словом ð, те се оно ни не користи у облику Ð, осим ако је цела реч написана великим словима.}}{{напомена|Ово слово не треба мешати са словом [[Đ (слово латинице)|Đ]], које постоји у српском језику.}},ð, Þ,þ, Æ,æ, и Ö, ö) и још шест са дијакритицима (Á,á, É,é, Í,í, Ó,ó, Ú,ú, Ý,ý), и по томе што не садржи слова C, c; Q, q; W, w; као ни Z, z.
 
Исландски језик сродан је са [[ферјарски језик|ферјарски]]м језиком, али не у довољној мери да би се људи међусобно разумели на та два језика. Са осталим северногерманским језицима ([[норвешки језик|норвешки]], [[шведски језик|шведски]], [[дански језик|дански]] и др.) мање је сродан, а сматра се да је најудаљенији од западногерманских језика ([[енглески језик|енглески]], [[немачки језик|немачки]], итд.) у северногерманској групи.
 
== Фонологија ==
 
Међу дијалектима исландског, разлике у изговору су јако мале. Од [[самогласник]]а, исландски језик садржи [[монофтонг]]е и [[дифтонг]]е. Већина [[сугласник]]а (укључујући и [[сонант]]е {{IPA|[l r n m ɲ ŋ]}} — {{IPA|[l̥ r̥ n̥ m̥ ɲ̊ ŋ̊]}}) имају парњаке по звучности, осим [[праскави сугласник|праскавих сугласника]] {{IPA|[p t k]}}, који су сви безвучни, а парњаке имају по аспирацији — {{IPA|[pʰ tʰ kʰ]}}. Контраст по аспирацији је редак; појављује се у [[ферјарски језик|ферјарском]], [[дански језик|данском]] и [[мандарински|мандаринском]] језику.
 
=== Сугласници ===
 
У листи доле приказани су сви гласови (не фонеме) исландског језика који спадају у сугласнике {{harv|Thráinsson|1994}}.
 
{| class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto; text-align: center;"
|+ Сугласнички гласови исландског језика
! colspan="2" |
! colspan="2" | [[двоуснени сугласник|двоуснени]] и<br>[[уснено-зубни сугласник|уснено-зубни]]
! colspan="2" | [[зубни сугласник|зубни]] и<br>надзубни
! colspan="2" | [[предњонепчани сугласник|предњонепчани]]
! colspan="2" | [[задњонепчани сугласник|задњонепчани]]
! [[глотални сугласник|глотални]]
|-
! colspan="2" | [[носни сугласник|носни]]
| style="border-right: 0;" | {{IPA|m̥}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|m}}
| style="border-right: 0;" | {{IPA|n̥}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|n}}
| style="border-right: 0;" | {{IPA|ɲ̊}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|ɲ}}
| style="border-right: 0;" | {{IPA|ŋ̊}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|ŋ}}
|
|-
! colspan="2" | [[праскави сугласник|праскави]]
| style="border-right: 0;" | {{IPA|pʰ}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|p}}
| style="border-right: 0;" | {{IPA|tʰ}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|t}}
| style="border-right: 0;" | {{IPA|cʰ}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|c}}
| style="border-right: 0;" | {{IPA|kʰ}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|k}}
|
|-
! rowspan="2" | [[струјни сугласник|струјни]]
! <small>сибилант</small>
| colspan="2" |
| style="border-right: 0;" | {{IPA|s}} || style="border-left: 0;" |
| colspan="2" |
| colspan="2" |
|
|-
! <small>несибилант</small>
| style="border-right: 0;" | {{IPA|f}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|v}}
| style="border-right: 0;" | {{IPA|θ}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|ð}}
| style="border-right: 0;" | {{IPA|ç}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|j}}
| style="border-right: 0;" | {{IPA|x}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|ɣ}}
| {{IPA|h}}
|-
! colspan="2" | [[бочни сугласник|бочни]]
| colspan="2" |
| style="border-right: 0;" | {{IPA|l̥}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|l}}
| colspan="2" |
| colspan="2" |
|
|-
! colspan="2" | [[треперни сугласник|треперни]]
| colspan="2" |
| style="border-right: 0;" | {{IPA|r̥}} || style="border-left: 0;" | {{IPA|r}}
| colspan="2" |
| colspan="2" |
|
|}
 
Због честих гласовних промена, постоје многе полемике око класификације исландских фонема.
 
=== Самогласници ===
 
[[File:Icelandic vowel chart.svg|thumb|upright=1.13|Исландски самогласници ({{Harvcoltxt|Volhardt|2011|p=7}})]]
 
:{| class="wikitable" style="text-align: center;"
|+ Монофтонзи
! rowspan="2"|
! colspan="2"| [[предњи самогласник|предњи]]
! rowspan="2"| [[задњи самогласник|задњи]]
|-
! {{small|[[нелабијализовани сугласник|нелабијализовани]]}}
! {{small|[[лабијализовани сугласник|лабијализовани]]}}
|-
! [[затворени сугласник|затворени]]
| {{IPA|i}}
|
| {{IPA|u}}
|-
! [[готово затворени сугласник|готово затворени]]
| {{IPA|ɪ}}
| {{IPA|ʏ}}
|
|-
! [[средњи сугласник|средњи]]
| {{IPA|ɛ}}
| {{IPA|œ}}
| {{IPA|ɔ}}
|-
! [[отворени сугласник|отворени]]
|
|
| {{IPA|a}}
|}
 
* {{IPA|/i/}} и {{IPA|/u/}} слични су као {{IPA|[i, u]}}.<ref name="volh">{{Harvcoltxt|Volhardt|2011|p=7}}</ref>
* {{IPA|/ɪ, ʏ/}} фонетски су готово затворени {{IPA|[ɪ, ʏ]}}.<ref name="volh"/>
* {{IPA|/ɛ, œ, ɔ/}} су средњи монофтонзи {{IPA|[ɛ̝, œ̝, ɔ̝]}} када су кратки, <ref name="volh"/> а отварајући дифтонзи {{IPA|[ɪɛː, ʏœː, ʊɔː]}} (такође се понекад транскрибују као {{IPA|[eɛː, øœː, oɔː]}}) када су дуги. Дуге варијанте ових гласова најчешће се транскрибују као монофтонзи {{IPA|[ɛː, œː, ɔː]}}.<ref name="arn60">{{Harvcoltxt|Árnason|2011|p=60}}</ref><ref>{{Harvcoltxt|Gussmann|2011|pp=71, 88}}</ref>
* {{IPA|/a/}} је средње {{IPA|[ä]}}.<ref name="volh"/>
 
{| class="wikitable" style="text-align: center;"
|+ Дифтонзи
!
! предњи
! задњи
|-
! Средњи ка затворени
| {{IPA|ei}} • {{IPA|œi}}
| {{IPA|ou}}
|-
! Отворени ка затворени
| {{IPA|ai}}
| {{IPA|au}}
|}
 
{{IPA|/ai/}} почиње са предњим {{IPA|[a]}}, а {{IPA|/au/}} почиње са задњим {{IPA|[ɑ]}}.<ref>{{Harvcoltxt|Haugen|1958|p=65}}</ref>
 
 
== Види још ==
{{Commonscat|Icelandic language}}
* [[Википедија:Транскрипција са скандинавских језика]]
 
== Напомене ==
{{напомене}}
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
*{{cite encyclopedia
|last=Thráinsson
|first=Höskuldur
|title=Icelandic
|encyclopedia=The Germanic Languages
|year=1994
|editor1-first=Ekkehard
|editor1-last=König
|editor2-first=Johan
|editor2-last=van der Auwera
|ref=harv
}}
 
{{клица-језик}}
55

измена