Ед (слово) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Направљено превођењем странице „Eth
 
Нема описа измене
Ред 1:
 
[[Датотека:Latin_letter_Ð.svg|алт=Lower case and upper case of Eth expressed by a sans serif single-stroke-width font and a serif variable-stroke-width font|мини| Ед у [[ Ариал |Ариал]] и [[Тајмс Њу Роман]] [[Tipografija|фонтовима]] ]]
'''Ед''' ({{IPA|/eð/}}, [[Верзал|великo словo]]: '''Ð''', [[Мало слово|малo словo]]: '''ð'''; такође се пише eth, edh, или eð) је [[писмо]] које се користи у [[Староенглески језик|староенглеском]], [[ Средњи енглески |средњеенглеском]], [[Исландски језик|исландском]], [[Ферјарски језик|ферјарском]] (у којем се зове ''edd'') и [[ Елфдалиан |елфдалијском]] језику. Такође се користила у [[Скандинавија|Скандинавији]] током [[Средњи век|средњег века,]] али је касније замењена са ''dh'', касније ''[[D (слово латинице)|d]]''. Често се [[Пресловљавање|пресловљава]] као ''д''. Мало слово ð усвојено је да представља [[звучни зубни фрикатив]] у [[Међународна фонетска абецеда|Међународној фонетској абецеди]] .
 
За разлику од [[Руне|рунског]] слова [[þ]], ð је модификовано [[Латиница|латинично]] слово. ð није пронађен у најранијим записима [[Староенглески језик|старог енглеског језика]] . Студија [[Мерша|меркијевих]] краљевских диплома открила је да је ð (као и [[Đ (слово латинице)|đ]]) почело да се појављује у раном VIII веку, а ð је постала фаворизована варијанта од 780-их.<ref>{{Cite journal|last=Shaw|first=Philip|year=2013|title=Adapting the Roman alphabet for writing Old English: evidence from coin epigraphy and single-sheet charters|journal=[[Early Medieval Europe (journal)|Early Medieval Europe]]|volume=21|issue=2|pages=115–139|doi=10.1111/emed.12012}}</ref> Други извор каже да је слово „изведено из ирског писања“.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com.au/books?id=CP16STG5NRUC|title=From Old English to Standard English|last=Freeborn|first=Dennis|publisher=Macmillan|year=1992|isbn=9780776604695|location=London|page=24}}</ref>
 
Мало слово је задржало закривљени облик слова ''d'' [[Средњи век|средњовековних]] писара'','' за разлику од ''d''. ''ð'' се користило током англосаксонске ере, али је постепено престало да се користи у [[ Средњи енглески |средњеенглеском језику]], а практично је изашло из употребе до године 1300;<ref>{{Cite web|url=http://www.wordorigins.org/index.php/more/1007/|title=Old English Alphabet|last=David Wilton|date=September 30, 2007|website=Word origins|access-date=22 August 2010}}</ref> ''þ'' је преживело дуже, али је на крају замењено диграфом ''th.''
Ред 9:
У исландском језику, ''ð'' представља [[звучни зубни фрикатив]] {{IPA|[ð]}}, који се изговара као ''th у'' енглеском '''''th'''at'', али се никада не појављује на почетку речи, где се уместо њега користи ''þ''. Слово кад стоји само за себе (и пре речи које почињу са сугласником без гласа), изговара се као {{IPA|[ɛθ̠]}}, дакле, [[безвучни зубни фрикатив]].
 
У [[Ферјарски језик|ферјарском језику]] ''ð'' није додељено никаквој конкетној фонеми и јавља се углавном из етимолошких разлога; међутим, то показује где је већина ферјарских клизања; када се ''ð'' појављује испред ''r'', у неким речима изговара се {{IPA|[ɡ]}} . У исландској и ферјарској [[Алфабет|абецеди]] ''ð'' иде после ''d''.
 
''Ð'' се такође користило у писаном [[Велшки језик|велшком]] за представљање гласа {{IPA|/ð/}}, који је обично представљен као ''dd''.<ref>{{Citation|url=http://people.pwf.cam.ac.uk/dwew2/hcwl/t/webconc/t100.htm|title=Testament Newydd (1567)|trans_title=The 1567 New Testament}}.</ref>