Неолит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
. |
||
Ред 1:
{{Праисторија}}
[[Датотека:European Middle Neolithic.gif|мини|450п|Размештај важнијих неолитских култура у Европи око 4500. п. н. е.]]
'''Неолит''' (од сложенице {{јез-гр|νεολιθικός}}, -{νεο}- -нов и -{λίθος}- - камен) или '''млађе камено доба''', је период [[преисторија|праисторије]] у коме је човек потпуно овладао производњом и употребом [[оружје|оружја]] и [[оруђе|оруђа]] од глачаног камена, а пресудна је и израда грнчарије од печене земље, као и припитомљавање животиња и обрађивање земље, појава сталних урбаних и протоурбаних насеља и седалачки начин живота. Људи су живели у [[земуница]]ма и [[сојеница]]ма (куће на дрвеним стубовима у води). Друштво се делило на родове, братства и племена. Керамика се украшава, јавља се фигурална пластика и различити предмети култног карактера.<ref>{{Cite web|url=https://www.sahistory.org.za/article/africa-timeline|title=old stone tools pre-date earliest human|last=Morelle|first=Rebecca|date=21 June 2019|website=South African History Online|access-date=}}</ref>
Људске заједнице нису истовремено савладале ову вештину. Оне које су раније почеле да користе боље оруђе брже су напредовале и ушле су у неолит пре оних које су и даље клесале [[камен]]. Најбрже су се развијала друштва на [[блиски исток|блиском истоку]]. Тамо је млађе камено доба почело око 7000 година пре нове ере. На централном [[Балканско полуострво|Балкану]] неолит је почео тек око 5500. године п. н. е. Поред новог начина обраде камена и израде бољег ловачког оружја, човек неолита је усавршавао риболовни алат, научио да израђује [[глина|глинено]] оруђе и направио први развој. Ипак, најважније од свега је било припитомљавање животиња и узгој дивљих [[житарице|житарица]].
Чувени споменици који су сачувани из овог периода су [[мегалити|мегалитски споменици]], од којих је најпознатији [[Стоунхенџ]] (''-{Stonehenge}-'') у јужној Енглеској. Неки мисле да је то светилиште, а неки да је то нека врста прве опсерваторије.
== Протонеолитик ==
[[Датотека:Tell es-sultan.jpg|thumb|250px|<center>[[Јерихон]] ([[Палестина (регион)|Палестина]]), најстарије насеље на свету (око 9000. пне.) у којем се још увијек живи.<center>]]
Прелазно раздобље између [[мезолит]]а (средњег каменог доба) и млађег каменог доба назива се ''протонеолитик'' (грч. -{''protos''}- = први, предњи).
Тада касни мезолитик не задржава изворне особине класичног мезолитика, већ се назире прелаз са скупљања и лова на производњу хране, као и припитомљавање [[животиња]]. Појава припитомљених животиња потврђена је [[археологија|археолошки]] у подручју [[Курдистан]]а (Загроз планине), али нема доказа о узгоју [[биљке|биљака]]. Ипак одређени археолошки налази попут камених жрвњева и мужара, батова и брусева, јама за залихе и сл. свједоче о променама у [[привреда|привреди]]. Важан извор прехране постају самоникле [[житарице]] чија је постојбина управо у подручју [[Блиски исток|Блиског]] и [[Средњи исток|Средњег истока]]. Истовремено се јављају трагови првих трајних насеља који сугерирају седилачки начин живота (седентизам), што је видљиво у остацима настамбина, а такође га потврђују складиштење и чување хране, остаци флоре и фауне који показују на измену годишњих доба, те сахрањивање мртвих у склопу насеља.
Примери протонеолитичких заједница су ''[[Карим Шахир култура]]'' у подручју Курдистана (Загроз планине) и ''[[натуфијенска култура]]'' на подручју данашњег [[Израел]]а и [[Јордан]]а (10000–8300. пне), за коју су карактеристична трајна насеља на отвореном: Ејнан, Јерихон и Бејда, али се још увек насељавају и пећине. То су делимично укопане настамбине кружног тлориса које имају доњи део од камена, горњи од трске и рогозине, а средишњи стуб носи кровну конструкцију. Смештене су око средишњег простора у којем је укопано више јама облепљених иловачом, а које су служиле за спремање залиха житарица. Натуфијенска култура у своме је простору појам нечег новог, а то је оснивање сеоских заједница и увођење житне ишране. Битно је нова друштвена категорија рурални живот са стандардизираним стамбеним елементима и дуготрајним боравком на једном мјесту кроз више генерација, дакле барем стотину година.
[[Датотека:Museum of Anatolian Civilizations002.jpg|thumb|250px|Реконструкција собе у [[Чатал Хојук]]у (6.250-5.400 пне), Археолошки музеј, [[Анкара]], [[Турска]].]]
У [[Европа|Европи]], протонеолитичком раздобљу припада ''[[Лепенски вир|култура Лепенског вира]]'' чије је привреда ([[лов]] и [[риболов]]) типично мезолитска, али седилачки начин живота у насељима ближе је млађем каменом добу.
== Преткерамичко млађе камено доба ==
Овим називом се обележавају заједнице које су у различитим деловима света досегле ниво млађег каменог доба у свим аспектима (привредним, друштвеном, духовном) осим у познавању керамичке производње.
Најпре је та појава уочена на Блиском Истоку - преткерамички [[Јерихон А]] и [[Јерихон Б|Б]], [[Чатал Хојук]], [[Asikly Hoyuk|Асикли Хојук]], [[Cayonu|Чајону]], [[Hacilar|Хакилар]], [[Јармо]] - где врло стабилне климатске прилике почетком холоцена погодују развоју заједница које узгајају биљке и настављају с припитомљавањем животиња. Сличне појаве уочене су у [[Хирокитиа|Хирокитији]] ([[Кипар]]) и у [[Грчка|грчкој]] [[Тесалија|Тесалији]] (тесалска преткерамика). Све ово доводи до пораста броја становника и стварања великих насеља, а на Блиском истоку и у Анатолији, и до почетака стварања градова.
Процеси се одвијају различито у појединим подручјима, али углавном обухваћају умерени појас Далеког истока и Америке, те особито активно средиште од Црног мора и Персијског залива до Нила, гђе се почињу узгајати [[пшеница]], [[јечам]], [[раж]], [[просо]], поједине махунарке, те [[лан]] и [[конопља]], а од животиња (уз ранијег [[пас|пса]]) удомаћују се [[овца]], [[коза]], [[свиња]], [[говедо]], [[Камила|дева]] и др. Већ у ранијим преткерамичким културама подижу се насеља градског типа (нпр. [[Јерихон]]), после и с богатим керамичким материјалом (Библос, Чатал Хојук и др.). Граде се земунице, али и надземне конструкције од плетера, сушене опеке и др. Усавршавају се оруђа и оружја, јављају се први украсни предмети посвећени култу.<ref name="Neolitik">Opća i nacionalna enciklopedija: [http://proleksis.lzmk.hr/38701/ neolitik]</ref>
== Теорија плодног полумесеца ==
Линија 15 ⟶ 35:
Заједница која је насељавала Суберде бавила се искључиво [[лов]]ом. У Џан Хасану немамо податке о бављењу [[сточарство]]м, а у Ашикли Хијику нема података о [[земљорадња|земљорадњи]].
Старија [[енеолит]]ска насеља у Анадолији откривена су само у две области, у равници Коња ([[Чатал
== Неолитске културе у Европи ==
Линија 29 ⟶ 49:
== Неолит на подручју централног Балкана ==
На Балкану су најпознатија налазишта из овог периода су Лепенски Вир који се налази на Дунаву између [[Голубац|Голупца]] и [[Доњи Милановац|Доњег Милановца]], [[Старчево (археолошки локалитет)|Старчево]] код Панчева и [[Винча|Винче]] код Београда, а пронађени су и неки од првих рудника у Европи. Бакар се вадио код [[Мајданпек]]а, а жива у [[Шупља стена (Авала)|Шупљој стени]] на [[Авала|Авали]].<ref>Група аутора, Неолит централног Балкана, Народни музеј, Београд, 1968.</ref>
Поред ових налазишта у Србији је значајно налазиште код Дреновца кога називају неолитски мегалополис.
Носици ових култура су се бавили земљорадњом и сточарством, живели су у родовским заједницама, у насељима различите величине и трајања.
=== Рано млађе камено доба ===
Прве неолитичке културе на подручју Хрватске су ''[[старчевачка култура]]'' и ''[[импресо-керамика|импресо-керамичка култура]]'' на [[Далмација|јадран]]ској обали и острвима.
[[Старчево (археолошки локалитет)|Старчево]], локалитет по којем је ова култура добила име, се налази у јужном [[Банат]]у. Култура се одатле проширила на подручје [[Србија|Србије]], до [[Косово|Косова]] на југу, источне и средње [[Славонија|Славоније]] на западу те североисточне и средишње [[Босна|Босне]] где се додирује с импресо-керамичком културом. Основно обележје старчевачке културе су посуде кугластих и полукугластих облика грубе израде. Украшаване су пластичним налепцима, избочинама, отисцима нокта или прста. За фино посуђе је карактеристична сјајна црвена или окер површина која је украшена сликањем црвеном, црном, смеђом и белом бојом. Припадници ове културе живе углавном у [[земуница]]ма. Међу најважнија налазишта спадају [[Вучедол]] крај [[Вуковар]]а, [[Сарваш]], [[Винковци]], [[пепелана|Пепелане]] и др.
Керамика импрессо културе такође је кугластог или полукугластог облика, црвеносмеђе боје. Украшавана је отискивањем руба или полеђине [[шкољке]], [[пуж]]а, прста или нокта по чему је и добила име. Носитељи ове културе станују у [[пећина]]ма, а касније у насељима полукружног облика. Најважнија налазишта су [[Вела јама]] ([[Лошињ]]), [[Археолошко налазиште Смилчић|Смилчић]], [[Данило (археолошки локалитет)|Данило]], [[Маркова пећина]] ([[Хвар (острво)|Хвар]]).
=== Средње млађе камено доба ===
[[Датотека:Izlozba u muzeju u Trsteniku.jpg|thumb|Свакодневни предмети [[Винчанска култура|Винчанске културе]]]]
[[Datoteka:Sjekira mraclin.jpg|thumb|left|Неолитска камена секира из [[Мрацлин]]а]]
У средњем млађем каменом добу долази до примене нове технологије у изради керамике. Уместо досадашњег ''оксидацијског'' начина печења (у присуству ваздуха) почиње се примењивати ''редукцијско'' печење тј, печење без присуства ваздуха. Због тога посуђе добија тамну, црну боју. Новост је и техника финог полирања посуђа које добија високи, готово [[метал]]ни сјај. Најважнији представник ових новина је ''[[винчанска култура]]'' (локалитет [[Винча]] крај [[Београд]]а).
Међутим, следом утицаја винчанске на старчевачку културу, ствара се ''[[сопотска култура]]''. Настамбине су искључиво надземне, с подовима од набијене земље. Посуђе је углавном биконичног облика, а осим имитација винчанских украса (урезане траке испуњене убодима, глачање), стварају се и оригинални украси једноставних низова црта, цик-цак линије и сл. Старчевачку културу насљеђује ''[[кореновска култура]]'', која припада средњоевропској култури линеарно-тракасте керамике. Карактеристично је украшавање посуђа урезаним успоредним цртама.
У овом раздобљу на јадранској обали и острвима егзистира ''[[данилска култура]]'' ([[Данило (археолошки локалитет)|Данило]], [[Вела јама (Лошињ)]], [[Вела пећина (Корчула)]], [[Брибир (Винодолска општина)|Брибир]], [[Грапчева пећина]] ([[Hvar (ostrvo)|Хвар]])). Фино керамичко посуђе тамне боје украшавано је различитим геометријским мотивима, спиралама, меандрима и сл. Иако се углавном становало у пећинама, нађени су остаци [[земуница]] и надземних колиба. Карактеристични су ''[[ритон]]и'' - култне посуде на четири ноге, с високом прстенастом ручком.
== Види још ==
Линија 46 ⟶ 81:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Sherrat A.|title=The Cabmridge Encyclopedia of Archeology|publisher=Cambridge University Press|year=1980|id=|pages=52-96}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Медовић|first=Предраг|title=Од пићине до палате - праисторија Европе|year=2003|publisher=Платонеум|location=Нови Сад|id=ISBN 978-86-83639-17-5}}
Линија 55 ⟶ 91:
* {{Cite book|ref=harv|last=Whittle|first=Alasdair|title=Europe in the Neolithic|year=1996|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|id=ISBN 978-0-521-44476-7}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Лепенски вир - водич кроз културу|publisher=Народни музеј у Београду|location=Београд|isbn=978-86-7269-134-4}}
* {{cite book |last=Bellwood |first=Peter |author-link=Peter Bellwood |title=First Farmers: The Origins of Agricultural Societies |url=https://books.google.es/books?id=k1mzyCEOAUIC |date=November 30, 2004 |publisher=[[Wiley-Blackwell]] |pages=384 |isbn=978-0-631-20566-1 |ref={{harvid|Bellwood|2004}}}}
* {{cite book |last=Pedersen |first=Hilthart |title=Die Jüngere Steinzeit Auf Bornholm |year=2008 |publisher=GRIN Verlag |isbn=978-3-638-94559-2 |ref={{harvid|Pedersen|2008}}}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
Линија 61 ⟶ 100:
* [http://www.rastko.rs/arheologija/srejovic/dsrejovic-anadolija.html Драгослав Срејовић Балкан и Анадолија у средње и млађе камено доба]
* [http://www.rastko.rs/arheologija/grupa-vinca_svet.html Винча и њен свет]
* -{Romeo, Nick (Feb. 2015). [http://news.nationalgeographic.com/news/2015/02/150220-embracing-skeletons-greece-diros-alepotrypa-cave-archaeology Embracing Stone Age Couple Found in Greek Cave]. "Rare double burials discovered at one of the largest Neolithic burial sites in Europe." ''[[National Geographic Society]]''}-
* {{cite web|last=McNamara |first=John |title=Neolithic Period |publisher=World Museum of Man |year=2005 |url=http://worldmuseumofman.org/neolithic1.htm |accessdate=2008-04-14 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080430200956/http://worldmuseumofman.org/neolithic1.htm |archivedate=2008-04-30 |df= }}
* {{cite journal|doi=10.11141/ia.9.4|title=Pre-Pottery Neolithic Clay Figurines from Nevali Çori|journal=Internet Archaeology|issue=9|year=2000|last1=Affonso|first1=T.|last2=Pernicka|first2=E.}}
* {{cite news |last = Rincon |first = Paul |title = Brutal lives of Stone Age Britons |work = BBC News |date = 11 May 2006 |url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/4757861.stm |accessdate = 2008-04-14}}
* -{[http://arquivo.pt/wayback/20160522204312/http://anthropology.rice.edu/WorkArea/linkit.aspx?LinkIdentifier=id&ItemID=472 Current Directions in West African Prehistory – McIntosh & McIntosh (1983)]}-
* {{Cite EB1911 |wstitle = Neolithic |short = x}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Праисторија]]
| |||