Википедија

Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 141:
 
У лето 1392. године, Жигмунд је поново упао у Србију, овог пута да би сузбио турски утицај у њој. Одневши победу код Браничева, продро је све до Ждрела на истоку, повративши Мачву на западу. На угарске победе, које су биле извојеване у његовом отсуству, турски султан Бајазит је одговорио већом војном акцијом на северу Балкана, следеће године.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Циљ је био сузбијање угарског утицаја и могућности окупљања северних и северозападних балканских држава око Угарске.{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Први напад Турака био је упућен Трновској Бугарској, чији је владар Јован Шишман почео преговоре са Жигмундом. У јулу 1393. године стављена је тачка на постојање ове државе.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}}
 
== Нова политичка ситуација у Босни ==
Жигмунд је имао среће што је Твртко умро у марту 1391. године, пре него што је успео да склопи брак са кћерком аустријског војводе Албрехта III Хабзбуршког, који би Жигмунду донео још једног моћног непријатеља и много проблема.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=133}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Краља Твртка наследио је Стефан Дабиша, човек без владарских способности и ауторитета.{{sfn|Хорват|1924|p=134}} Дознавши за смрт Твртка, у последње време свог супараника, Ладислав Напуљски се прогласио за краља Хрватске и Далмације.{{sfn|Хорват|1924|p=133}} Вероватно по упутству Павла Хорвата Ладислав је настојао да за себе придобије моћну породицу Хрватинића, ''кнезове Доњих Крајева''{{напомена|На горњем Врбасу.}} и ''велике војводе'' Босанске краљевине.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=133}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Хрвоја и Вука, два најстарија брата из те породице, Ладислав је 17. јула 1391. године именовао ''бановима краљевина Далма­ције и Хрватске'', тј. за главне личности за све посредничке послове између Босне, Далмације и Хрватске.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=133-134}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} За свог главног намесника у читавој Хрватској и Угарској, напуљски краљ је поставио Иваниша Хорвата, који је у наредном периоду успео да му нађе неколико нових присталица, који су до скоро стајали уз краља Жигмунда. Ладислав Напуљски је целе 1391. и 1392. године вршио своју краљевску власт на источној страни Јадранског мора, само делећи повеље и повластице својим присталицама и онима које је хтео да придобије.{{sfn|Хорват|1924|p=134}}
 
== Држање краља Твртка ==
<ref name="wikisource2">{{cite web|url=https://hr.wikisource.org/wiki/Povijest_Hrvatske_I._(R._Horvat)/Sigismund_postaje_kraljem|title= ''Povijest Hrvatske I./Sigismund postaje kraljem''|publisher=[[Rudolf Horvat]]}}</ref>
 
=== Краткотрајни успеси у Далмацији ===
[[Датотека:Zsigmond Thuroczy (crop).jpg|мини|десно|Жигмунд, као краљ Угарске.]]
Док је босанска војска била заузета борбом с Турцима, успело је угарским људима и њиховим присталицама, да освоје Клис и потисну мали број босанских посада у Далмацији. Кад је свршена битка на Косову и Твртко био начисто с тим, да Турци не мисле продирати даље према Босни, Твртко је крајем августа опремио своју војску у Далмацију, да настави почете борбе. Та војска пређе одмах у нападај и крајем септембра допрла је већ до Задра и ту попалила све куће до под њихове градске капије. Нападе и пустошења понављала је потом све до дубоку јесен. На велике молбе Задрана упутио им је средином новембра крчки кнез Иваниш Франкопан једну помоћну војску од 400 коњаника, а њој се после придружило и 200 Пажана. Са том помоћу и својом војском извели су Задрани нападај на Врану. У две љуте борбе, 22. и 24. новембра, Палижна се са својим људима храбро опирао и био је и рањен, али није могао да савлада нападаче. Тек у трећој бици, 10. децембра, разбише Босанци своје противнике, који се „срамно” (turpiter) повукоше испод Вране. Пет дана иза тога би повраћен и Клис и тако успостављен и стечени ранији посед и углед босанског краља. Млетачка Република обавештавала је угарски двор о босанским успесима, јављајући отворено, како су далматинска места у великом страху и недоумици да ли ће уопште моћи одолети Твртковој снази. Твртко се, говорили су они, определио потпуно за напуљски двор и сад изјављује да све ради у име Ладислава, сина краља Карла.
 
=== Млечани у Далмацији ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Жигмунд_Луксембуршки”