Битка на Јармуку — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Додата категорија. |
Нема описа измене |
||
Ред 74:
Цар Ираклије је издао наређење Вахану да се не упушта у битку док се не истраже све могућности дипломатског решења сукоба{{sfn|Kaegi|1995|p=130}} То се највероватније догодило зато што снаге [[Издигерд III|Јаздегерда III]] још увек нису биле спремне за офанзиву у [[Ирак]]у. Сходно томе, Вахан је послао Грегорија а затим и Џабалу да преговарају, иако су се њихови напори показали бескорисним. Пре битке, по Вахановом позиву, Халид је дошао да преговара о миру, на сличан начин. Ови преговори су одложили битку за месец дана.<ref name="веза38" /> С друге стране, калиф [[Омар]], чије су снаге у Кадисији претиле суочавањем са [[Сасанидско царство|сасанидским војскама]], наредио је [[Сад ибн Аби Вакас]]у да ступи у преговоре с Персијанцима и пошаље изасланике Јаздегерду III и његовом заповеднику [[Ростам Фарохзад|Ростаму Фарохзаду]], очигледно их позивајући да пређу у ислам. Ово је највероватније била тактика одлагања коју је Омар користио на персијском фронту.{{sfn|Akram|2009|p=132}} У међувремену, послао је појачање<ref name="веза38" /> од 6000 војника, углавном из Јемена, Халиду. Ова сила је обухватала 1.000 [[Асхаби|Сахаба]] (другови Мухамеда), међу којима је било 100 ветерана [[Битка на Бедру|битке код Бадра]], прве битке у исламској историји, и укључивало је грађане највишег ранга, као што су [[Зубајр ибн ел Авам]], [[Абу Суфјан ибн Харб|Абу Суфјан]] и његов супруга [[Хинд бинт Утба]].<ref name="веза60">Nicolle 1994, p. 70</ref>
Присутни су били и посебни следбеници као што су [[Саид бин Зајд]], [[Фадл ибн Абас]], [[Абдул Рахман ибн Аби Бакр|Абдул-Рахман ибн Аби Бакр]] (син [[Ебу Бекр|Абу Бекра]]), [[Абдулах ибн Омар]] (син [[Омар]]ов), [[Абан ибн Утман]] (син [[Осман ибн Афан|Османа]]) , [[Абд ел Рахман ибн Халид|Абдулреман ибн Халид]] (син Халида), [[Абдулах ибн Џафар]] (нећак [[Алија]]), [[Амар ибн Јасир]], [[Микдад ибн Асвад]], [[Абу Дар ел Гифари]], [[Малик ел Аштар]], [[Абу Ајуб ел Ансари]], [[Кајс ибн Сад|Кајс ибн
Омар, очигледно желећи да прво победи Византијце, ангажовао је најбоље муслиманске трупе против њих. Непрекидно струјање муслиманских појачања забрињавало је Византијанце, који су се бојали да ће муслимани са таквим појачањима ојачати, одлучили да немају другог избора него да нападну. Појачања која су била послата муслиманима у Јармук стигла су у малим групама, остављајући утисак континуираног низа појачања, како би се деморалисали Византинци и приморали их да нападну.<ref name="веза62">{{harvnb|Kaegi|1995|p=129}}</ref> Иста тактика је касније поновљена током [[Битка код Кадисије|битке код Кадисије]].<ref name="веза47" />
| |||