Шлајхерова басна — разлика између измена
Направљено превођењем странице „Schleicher's fable” |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 2. август 2019. у 10:26
Шлајхерова басна (H₂óu̯is h₁éḱu̯ōs-kʷe) је текст састављен у реконструисаној верзији праиндоевропског језика, који је објавио Август Шлајхер 1868. Шлајхер је био први научник који је написао неки текст на праиндоевропском језику. Басна се зове Avis akvāsas ka ("Овца и коњи"). Касније, разни научници су објавили ревизије Шлајхерове басне, како се идеја о томе како је праиндоевропски језик изгледао мењала са временом. Басна може послужити као илустрација значајних промена кроз које је реконструисани језик прошао током последњих 150 година научних напора.
Овц и коњи
Шлајхер (1868)
Avis akvāsas ka.
Avis, jasmin varnā na ā ast, dadarka akvams, tam, vāgham garum vaghantam, tam, bhāram magham, tam, manum āku bharantam. Avis akvabhjams ā vavakat: kard aghnutai mai vidanti manum akvams agantam.
Akvāsas ā vavakant: krudhi avai, kard aghnutai vividvant-svas: manus patis varnām avisāms karnauti svabhjam gharmam vastram avibhjams ka varnā na asti.
Tat kukruvants avis agram ā bhugat.[1]
Шлајхеров превод на немачки
[Das] schaf und [die] rosse.
[Ein] schaf, [auf] welchem wolle nicht war (ein geschorenes schaf) sah rosse, das [einen] schweren wagen fahrend, das [eine] große last, das [einen] menschen schnell tragend. [Das] schaf sprach [zu den] rossen: [Das] herz wird beengt [in] mir (es tut mir herzlich leid), sehend [den] menschen [die] rosse treibend. [Die] rosse sprachen: Höre schaf, [das] herz wird beengt [in den] gesehen-habenden (es tut uns herzlich leid, da wir wissen): [der] mensch, [der] herr macht [die] wolle [der] schafe [zu einem] warmen kleide [für] sich und [den] schafen ist nicht wolle (die schafe aber haben keine wolle mehr, sie werden geschoren; es geht ihnen noch schlechter als den rossen). Dies gehört-habend bog (entwich) [das] schaf [auf das] feld (es machte sich aus dem staube).[1]
Превод на српски
Овца и коњи
Овца, у које вуне не јесте, коње гледаше, тог, како вуче вагон тежак, тог, који бреме велико носи, тог, који човека брзо носи. Овца коњима рече: срце боли моје кад видим човека како коње гони. Коњи рекоше: Слушај, овцо, срца боле наша кад видимо ово: човек прави од вуне овчије себи топлу одећу, а овца је та у које вуне не јесте. Тад је овца побегла у поље.
Значајне разлике
Неке разлике између текстова само су различите правописне конвенције: на пример, w и u̯ су само различити начини за означавање истог звука, консонантног у . Међутим, многе друге разлике узроковане су веома различитим погледима на фонологију и морфологију праиндоевропског језика.
Референце
- ^ а б Schleicher, A., Eine fabel in indogermanischer ursprache. // Beiträge zur vergleichenden Sprachforschung auf dem Gebiete der arischen, celtischen und slawischen Sprachen. Fünfter Band. — Berlin: Ferd. Dümmlers Verlagsbuchhandlung. Harrwitz und Gossmann, 1868. — VI, 506 s. — SS. 206—208.
Библиографија
- Arntz, Helmut (ed.), Hirt, Hermann: Die Hauptprobleme der indogermanischen Sprachwissenschaft. Niemeyer, Halle a.d. Saale 1939 (Sammlung kurzer Grammatiken germanischer Dialekte. B. Ergänzungsheft 4)
- Kortlandt, Frederik. 2007. For Bernard Comrie.
- Lehmann, W., and L. Zgusta. 1979. Schleicher's tale after a century. In Festschrift for Oswald Szemerényi on the Occasion of his 65th Birthday, ed. B. Brogyanyi, 455–66. Amsterdam.
- Lühr, Rosemarie Von Berthold Delbrück bis Ferdinand Sommer: Die Herausbildung der Indogermanistik in Jena
- Mallory, J. P. and Adams, D. Q.: Encyclopedia of Indo-European Culture. London, 1997. S. 500ff.
- Schleicher, August: Fabel in indogermanischer Ursprache. In: Beiträge zur vergleichenden Sprachforschung auf dem Gebiete der arischen, celtischen und slawischen Sprachen. 5/1868. Dümmler, Berlin, S. 206-208
Спољашње везе
- Причање прича на праиндоевропском језику, звучна верзија басне