Гојко Ђого — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Живот |
м →Живот |
||
Ред 19:
== Живот ==
Гојко је рођен у јесен 1940. године у Херцеговини. Основну школу је похађао у родном месту Влаховићима, а гимназију матурирао у Стоцу. Дипломирао је 1964. године на катедри за Општу књижевност са теоријом књижевности Филозофског факултета у Београду. Радио је две године као новинар у листу "Дуги", па постао уредник књижевне и издавачке делатности у Дому омладине Београда. Уређивао је едицију ДОБ и био водитељ књижевних трибина. Касније је извесно време био директор Издавачко-књижарске агенције "Тачка". Јавља се и као оснивач и уредник књижевног часописа '''Књижевна реч'''.
Током 80-их година прошлог века се истакао као дисидент и противник [[комунизам|комунистичког режима]], због чега је, између осталог, [[Милорад Вучелић]] захтевао да господин Ђого буде ухапшен. Занимљиво да су се односи између [[Милорад Вучелић|Вучелића]] и Ђога касније значајно поправили, чак толико да је Вучелић протестовао када је Ђого, неколико година касније, ухапшен (чак је предлагао да се Ђогу додели и орден).
Ред 25:
Гојко Ђого је 1981. године осуђен на две године затвора због збирке песама '''Вунена времена''' која је тобож „вређала лик и дело [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]“. Пресуда је затим била преиначена од стране Врховног суда у Београду на годину дана. Издржао је једним делом затворску казну; по изласку из тамнице неколико година је био у изолацији; није могао објављивати дела нити јавно наступати.
Један је од тринаест интелектуалаца који су 1989. године обновили рад предратне [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]]. Био је један од оснивача и уредник, поново покренутог политичког листа '''Демократија'''.
Потпредседник је Међународног одбора за истину о Радовану Караџићу. Много пута оптуживан да помаже скривање
▲Много пута оптуживан да помаже скривање овог хашког бегунца, а у вези са тим на промоцији књиге „Ратна писма“ Радована Караџића је изјавио: „Радован Караџић је прегледао писма која смо намеравали да објавимо, али је из оправданих разлога стигао да стави извесне белешке на само нека од њих. У књизи нема никаквих трагова који би упућивали на везе и односе са Караџићем, али је евидентно да они постоје. Зашто бисмо то скривали? То је јасно свакоме ко узме у руке књигу Ратна писма“
На суђењу председнику [[Милошевић]]у у [[Хаг]]у су, такође, пуштани снимци телефонских разговора између Радована Караџића и Гојка Ђога, који је те 1991. године (када су разговори начињени) био председник [[Удружење Срба из Босне и Херцеговине|Удружења Срба из БиХ]] у [[Србија|Србији]].
Линија 36 ⟶ 33:
2005. године поводом позива Караџићеве супруге своме мужу да се доборвољно преда, Ђого је изјавио: „Зашто Тужилаштво у Хагу не објави документа која има и која добрим делом обеснажују оптужницу против Караџића, а посебно део за [[Сребреница|Сребреницу]]“. Овом изјавом Ђого је подигао питање да ли Тужилаштво Хашког трибунала скрива ослобађајућа документа против оптуженика. Овим поводом суд у Хагу се није огласио.
Ђого живи и ради у Београду. За дописног члана [[Академија наука и умјетности Републике Српске|Академије наука и умјетности Републике Српске]] изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004.<ref name="Академија наука и умјетности Републике Српске"/> Гојко Ђого је био члан првог [[Сенат Републике Српске|Сената Републике Српске]] од 1996. године. Управни одбор [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]] га је 30. марта 2012. године предложио за дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].<ref name="За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=58785 |title=За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника |author= |authorlink= |coauthors= |date=30. 3. 2012 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language= ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=31. 3. 2012 }}</ref> Члан је [[Српски ПЕН центар|Српског ПЕН центра]]. Добитник је више награда за свој рад, међу њима је и Награда Јован Дучић 2016. године.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/352699/Intelektualcima-je-bolje-da-cute-nego-da-udaraju-glavom-o-zid Интелектуалцима је боље да ћуте него да ударају главом о зид („Политика“, 9. април 2016)]</ref>
== Извори ==
| |||