Википедија

Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 80:
 
== Сукоби са краљем Твртком ==
Босански краљ Стефан Твртко био је зинтересован за далматинско приморје, и, као таквом, добро му је дошао грађански рат у Хрватској. Додуше, 1385. године, његову подршку су купиле краљице Марија и Јелисавета, уступивши му Котор, али прилике су се временом битно промениле.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=130241}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Тврткова је рођака Јелисавета била је мртва; Млечани су се уплели у грађански рат у Хрватској; краљица Марија се 1385. одрекла пре­стола.{{sfn|Хорват|1924|p=130241}} Твртко Жигмунда ни после крунисања није сматрао законитим владарем; Жигмунд га је пак називао ''баном'', не признајући му краљевску титулу.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=130241}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Све ово је утицало на Твртка да 1387. године отворено ступи у борбу са Жигмундом.{{sfn|Хорват|1924|p=130241-242}} Потиснути у Славонији, око њега су почели да се купе хрватски побуњеници, који су у њега полагали сву наду.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}}
 
Оваквим држањем Твртко се декларисао као глави савезник напуљског двора на источној страни Јадранског мора. Иако су Млечани на све стране поручивали да треба остати веран угарској круни и краљици Марији, и нису нимало крили да су противници напуљског двора, хрватско племство је, у свом већем делу, било против краљице Марије, што је вршило известан утицај на градско становништво у Далмацији. Напуљски двор је доста видно показивао да не мисли да остаје неактиван и да ће окушати своју срећу на било који начин, али док је био неактиван главни центар окупљања побуњеника била је краљевина Босна.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}
 
=== Предаја Клиса и офанзива Жигмундових присталица ===
Твртко је нарочито постао активан у Хрватској и Далмацији, на које је полагао право као праунук Павла Шубића, ''наследног бана Хрватског''. Први град који је признао Тврткову власт био је Клис, огњиште Шубићеве породице. Грађани су му понудили свој град под условом да им се признају сва права и повластице које су раније добили од Шубића и уживали све дотада. Дана 22. јула 1387. године Твртко је писмено изасланицима зајамчио све повластице, које је град добио ''у време његових господара: банова Младена и Павла'' Шубића.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=131242}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Твртко је намеравао да овај град искористи као базу за даље ширење у Далмацији, и то што пре, док траје анархија у Угарској.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Сплићани, који су били први на удару, 1. августа сазвали су веће, на ком су одлучили да у Босну пошаљу свог грађанина Миха Мадијева, како би одвратио краља Твртка од напада.{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Међутим, за то је било касно. Већ 2. августа, босанска војска је напала сплитско подручје, не нападајући сам град.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}}
 
Твртко је истовремено био активан и на источној и северној граници. Његовом и Лазаревом помоћу ојачани одметници кренули су у нове борбе, променљиве среће, али са осетном штетом за Угаре. Нарочито је био опак њихов упад у Срем првих дана септембра 1387. године. Разљућен лошим вестима, Жигмунд тада одлучује да лично крене против њих. 22. септембра, писао је млетачком дужду да неће ићи само против досадашњих одметника, него и против ''босанског бана'', да ''скрши њихову обест''. Међутим, није пошао, а борбу су наставили његови заповедници Никола Горјански и Стефан Корођ, којима је пошло за руком да потисну побуњенике све до Саве, али нису смели да уђу у Босну. У тим борбама угарски извори нарочито помињу учешће добро наоружане босанске и српске коњице, која је устаницима чинила велике услуге својим брзим маневрисањем. Краљ Жигмунд, хвалећи ''лавовску срчаност'' својих верних, наводи да је током ове офанзиве пао велик број ''неверних и шизматичних Босанаца и Рашана''.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}}
 
У јесен 1387. године Врану су опселе присталице Марије и Жигмунда, нови врански приор Алберт де Лосок (од Лученца) и крбавски кнезови Будисављевићи.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=242-243}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} 11. новембра опседнутом Палижни је у помоћ стигла Тврткова војска, страховито похаравши задарски крај.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=131243}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} У њихове руке је пало на 3.000 комада ситне стоке и на 1.400 крава и волова.{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Противничка војска одмах је потом напустила опсаду Вране и повукла се у Нин, чији је заповедник 17. новембра писао:
 
{{цитат|Ради множине и снаге босанских јеретика не могосмо остати у пољу, него се склонисмо у Нин, стари град верних.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=131243}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}}}}
 
Тврткова војска сјединила се после тога са Палижнином и пошла одмах за непријатељем под сам Нин, чија је опсада трајала све до 17. децембра, када је била прекинута вероватно због оштре зиме.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Ово ратовање донело је Твртку, поред војничког успеха и јачања личног престижа, још и град Островицу (17. децембра), једно од старих Шубићевих седишта. Босански краљ је тада, у сврху освајања Хрватске и Далмације од Жигмунда, именовао Ивана Палижну баном Хрватске и Далмације, чије се седиште налазило у Клису.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=131243}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Заслугом Ивана Палижне и краља Твртка бунтовнички покрет против краља Сигисмунда и краљице Марије опстао је у Далмацији.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}}
 
=== Страх у Далмацији и губитак Халича ===
Уплашени далматински градови, попут Сплита, Шибеника, Трогира, Нина, Скрадина и Задра, после пада Островице почели су да траже везе с Твртковим људима и да се на неки начин осигурају.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=131243}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} У Трогиру се 26. и 27. децембра дуго већало и колебало, да би на крају наступио крвави пир. Народ се одлучио за Босанце и три вође Жигмундове странке било је побијено, један чак на сред трга, 27. и 28. децембра, док су остала двојица успели да побегну у Сплит. Овај трогирски случај унео је у остале далматинске градове још више пометње и забринутости.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Неки су се, стога, одлучили да моле краља Жигмунда за што скорију помоћ.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=131243}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Већ у јануару 1388. године, представници Задра, Шибеника и Сплита ишли су са том мисијом на угарски двор. Од свих далматинских градова једино Дубровник, због свог споразума са Твртком, није имао никаквог разлога за страх. Мала република је чак успела да своје односе са Босном прикаже на угарском двору као нимало нелојалне и да 28. октобра 1387. године, Жигмундовом повељом, добије неку врсту дозволе за даље везе. Том приликом је угарски краљ пристао, да република може добијати земље и подручја од људи из Босне и Рашке, ''изузевши само оне земље, које су остали краљеви Угарске, наши преци, држали и поседовали''.
 
Чим је мало попустила зима, 18. фебруара 1388. године Палижна је поново напао и опустошио сплитски крај, у коме је био завладао велик страх. Трогирска општина, која није могла бити равнодушна прем судбини блиског Сплита, безуспешно је покушавала да посредује. Пошто је Сплит остао веран Жигмунду, Твртко је предузео одлучније кораке. Два његова посланика, војвода Влатко и Станоје Јелачић, средином марта су пошла у Клис, да пре новог напада понуде споразум далматинским градовима. Међутим, једино су Трогирани поздравили краљеве људе и поклонили им 50 либара у знак пажње, док су остали градови остали пасивни, сваког часа се надајући помоћи угарског двора.
Ред 116:
 
=== Твртков споразум са далматинским градовима ===
Тврткова последња активност изазвала је реакцију угарског краља. Жигмунд је, наиме, узалуд покушавао да уђе у савез с Млечанима, који би му били од велике користи у Далмацији.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} О његовој понуди се у Венецији дуго разматрало, при чему је Република, прво тражила знатну цену за своје услуге, да би се на крају одлучила за неутралност.{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} 29. септембра 1388. године Жигмунд је склопио једногодишње примирје са пољским краљем, после чега је могао да се посвети далматинским питањима.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Именовао је славонског бана Ладислава од Лученца за управника ({{јез-лат|gubernator}}) Хрватске и Далмације, послао га у угрожене крајеве да успостави ауторитет угарске круне. Бан је стигао у Задар 23. децембра, где је одмах почео скупљање војске, при чему је забележено да су му Шибеничани 4. јануара 1389. године послали 50 својих људи. Војска је кренула против побуњеника 8. фебруара, али није имала успеха.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=131243}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Неуспех похода највише с огледа у томе што Твртко после њега продире до самог Задра и спаљује му предграђа. У марту је војвода Влатко пред Сплитом давао победничке поруке угроженом граду, тражећи његову предају.
 
Услед пораза банове војске, Сплит је почео да се колеба. 24. марта 1389. године градско веће је изабрало Николу Срећу и Ивана Марина, као своје представнике и посланике краљу Твртку. Слично су урадили и остали далматински градови. Из упутстава датих сплитским заступницима јасно се види њихово колебање. Босански краљ се према далматинским градовима показао као врло предусретљив, тиме што је пристао да им потврди старе повластице, а Сплиту је дао 15. јун као последњи рок за предају. Твртко је чак пристао да Сплит буде последњи далматински град који би подвео под своју власт, али сплитским изасланицима дао до знања да ће, у случају неиспуњења обавезе, град бити озбиљно нападнут.
Ред 123:
 
=== Предаја Далмације ===
Док се главнина босанске војске још увек налазила на Косову, у јулу 1389. године бан Ладислав успео је да освоји Клис и потисне Босанце из неколико утврђења. Међутим, осигуравши се да Турци овог пута неће нападати Босну, краљ Твртко је крајем августа упутио нове чете у Далмацију да поправе положај и поврате изгубљено. Сјединивши се са Палижном и остацима његових трупа, босанска војска је већ крајем септембра палећи продрла све до самих капија Задра. Њихови напади, који су се понављали до дубоко у јесен, приморали су уплашени град да се обрати свом суседу Ивану Франкопану, молећи га за што хитнију помоћ. Крчки кнез се тада налазио у сукобу са крбавским кнезовима, па је његова помоћ од 400 коњаника стигла тек 16. новембра, дан после једног тежег напада Босанаца на задарски котар. 20. новембра ова војска је са 1000 Задрана и 200 Пажана пошла на град Врану, коју је већ опседао бан Ладислав.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=132244}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} У две тешке борбе, 22. и 24. новембра, Палижна се са својим људима храбро борио и био рањен, али није могао да савлада савезничку војску.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Тек у трећој бици, 10. децембра, Босанци су савладали савезнике, који су се ''срамно'' ({{јез-лат|turpiter}}) повукли у Задар. Брзо после тога, 15. децембра, повратили су и Клис, вративши границе на стање пре угарског напада.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=132244}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Млетачка република обавештавала је угарски двор о босанским успесима, јављајући отворено да су далматински градови у великом страху и недоумици, такође, и да се Твртко потпуно определио за напуљски двор, при чему изјављује да све ради у име Ладислава Напуљског.
 
Краљ Твртко је од јесени 1389. године био изузетно активан у Далмацији, а Иваниш Хорват је чак именован за његовог хрватског намесника.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Међутим, босански краљ у исто време добија новог противника.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=132244}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Млетачка република је 30. јануара 1390. године открила Жигмунду Тврткове намере, а 3. марта га упозорила да не дозволи да босански краљ поседне далматинске градове.{{sfn|Хорват|1924|p=132244}} Уверивши се да Жигмунд нема ни праве енергије ни могућности да заштити да заштити далматинске градове и углед угарске круне, Млетачка република, досад пасивна, одлучила је да покуша да сама завлада Далмацијом. Њихов сенат је још 29. априла 1390. одлучио да у Далмацију пошаље једног свог изасланика да испита стање и расположење становништва, после чега би се прешло у акцију.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=132244}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Међутим, за њихово мешање је било већ касно. Пошто није било угарске помоћи, Далмација је одлучила да се покори краљу Твртку, и у мају упутила је своје посланике у Босну. Свесна да би свака даља акција била узалудна, Млетачка република 26. маја доноси одлуку да обустави своју политичку агитацију.
 
8. маја 1390. године Сплит је, спреман да се покори под одређеним условима, издао изасланицима упутство за преговоре са Твртком и Иванишем Хорватом. За Сплитом су и други далматински градови: Шибеник, Брач, Хвар, а вероватно и Корчула, послали своје изасланике босанском краљу. Међутим, Трогир је, вероватно схвативши да Твртко не ради за напуљски двор већ за себе; сада донео нарочит закључак да остаје веран угарској круни:
Ред 131:
{{цитат|Боље је да умремо него да изгубимо свету круну угарску.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}}}}
 
Босански краљ је 2. јуна у Сутјесци издао Сплиту, непосредно после предаје, повељу са потврдом свих њихових дотадашњих права и повластица.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=132244}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Тај чин је ставио тачку на сплитске сукобе са Клисом и Омишем, пошто је краљ одредио границе између тих места, желећи да се ''наши верни Сплићани обилато користе нашом милошћу''.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}} Овакав поступак босанског двора према Сплиту поколебао је друге упорне далматинске градове, па и саме Трогиране, који су већ 8. јуна изјавили Твртку своју покорност. Шибеник је, покоривши се, 11. јуна, добио потврду старих повластица. Пример градова следила су и далматинска острва Брач, Хвар и Корчула.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=132}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}}
 
Твртко је желио да придобије и Задар. У ту сврху је замолио Млечане да му уступе ратно бродовље, које би му било од велике при опсади града. Међутим, ову услугу су му ускратили, под изговором да Млетачка република, као трговачка држава, мора живети у миру.{{sfn|Хорват|1924|p=132244}} Упркос овоме, Твртко узима титулу ''краља Рашке, Босне, Далмације, Хрватске и Приморја'', под којом се јавља 10. јула 1390. године, у трогирским белешкама.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=132—133245}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}}
 
== Турска опасност ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Жигмунд_Луксембуршки”