Алах — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
уједначена ијекавица, велико/мало почетно слово, неутрални домен за Гугл, слово вишка и тако даље
Ред 1:
[[Датотека:Allah3.svg|250px|мини|десно|Ријеч ''Алах'' исписана [[исламска калиграфија|арапском калиграфијом]]]]
 
'''Алах''' ({{lang-ar|الله}}; {{IPA-ar|ɑɫˈɫɑː(h)|IPA|Ar-allah.ogg}}) јесте арапска ријеч за [[Бог у Аврамскимаврамским религијама|Бога у Аврамскимаврамским религијама]]. На српском језику, ријеч се уопштено односи на [[Бог у исламу|Бога у исламу]].<ref>{{cite book |title=Речник српског језика |date=2011 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |page=25 |chapter=А |quote=Алах, Алаха <small>м. ар.-тур.</small> бог у исламској религији; врховно арапско божанство у предисламском пepuoдy.}}</ref> Сматра се да је ријеч изведена [[скраћивање (граматика)|скраћивањем]] ријечи ''{{transl|ar|[[арапски одређени члан|al-]][[Илах|ilāh]]}}'', што у преводу значи „Бог”, а односи се на [[Ел (божанство)|Ел]] и [[Називи Бога у јудаизму#Елах|Елах]], [[Хебрејски језик|хебрејске]] и [[Арамејски језик|арамејске]] ријечи за Бога.<ref>{{cite book |last1=Leaman |first1=Oliver |title=The Qur'an: An Encyclopedia |date=2006 |publisher=Taylor & Francis |isbn=9780415326391 |page=34 |url=https://books.google.bacom/books?id=isDgI0-0Ip4C |accessdate=28. 7. 2019 |language=en}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|author=Vincent J. Cornell|title=God: God in Islam|editor=Lindsay Jones|encyclopedia=Encyclopedia of Religion|edition=2|publisher=MacMillan Reference USA|volume=5|year=2005|page=724}}</ref>
 
Ријеч ''Алах'' је користио [[Арапи|арапски народ]] различитих религија од [[Predislamska Arabija|предисламских]] времена.<ref name="Robin304">{{cite book |last1=Johnson |first1=Scott Fitzgerald |title=The Oxford Handbook of Late Antiquity |date=2012 |publisher=OUP USA |isbn=9780195336931 |pages=304–305 |url=https://books.google.com/books?id=GKRybwb17WMC |accessdate=28. 7. 2019 |language=en |chapter=Arabia and Ethiopia}}</ref> Конкретније, користи се као израз за Бога и код [[муслимани|муслимана]] (и [[Арапи муслимани|арапских]] и неарапских) и код [[Арапи хришћани|арапских хришћана]].<ref>{{cite web |title=Definition of ALLAH |url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/Allah |website=www.merriam-webster.com |accessdate=28. 7. 2019 |language=en}}</ref> Он је често, иако не искључиво, на овај начин коришћен код хришћана [[Бабизам|бабиста]], [[Бахаи вера|бахаиста]], [[Mandejci|мандејаца]], [[Хришћанство у Индонезији|индонежанских]] и [[Хришћанство на Малти|малтежанских]] хришћана, као и код [[Мизрахи Јевреји|мизрахи Јевреја]].<ref name=Columbia>{{cite web |title=Allah {{!}} Encyclopedia.com |url=https://www.encyclopedia.com/philosophy-and-religion/islam/islam/allah |website=www.encyclopedia.com |accessdate=28. 7. 2019 |language=en |quote=Allah (ăl´ə, ä´lə), [Arab.,=the God]. Derived from an old Semitic root refering to the Divine and used in the Canaanite El, the Mesopotamian ilu, and the biblical Elohim, the word Allah is used by all Arabic-speaking Muslims, Christians, Jews, and others.}}</ref><ref name="Britannica">{{Britannica | id=15965 | title=Allah }}</ref><ref name="EncMMENA">{{cite book |last1=Mattar |first1=Philip |title=Encyclopedia of the Modern Middle East & North Africa: A-C |date=2004 |publisher=Macmillan Reference USA |isbn=9780028657707 |url=https://books.google.bacom/books?id=NDEOAQAAMAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en |chapter=Allah}}</ref><ref>{{cite book |last1=Barnstone |first1=Willis |last2=Meyer |first2=Marvin |title=The Gnostic Bible: Revised and Expanded Edition |date=2009 |publisher=Shambhala Publications |isbn=9780834824140 |page=531 |url=https://books.google.bacom/books?id=LXf8jPbHA14C |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref> Слична употреба код хришћана и [[Сики|Сика]] у [[западна Малезија|западној Малезији]] недавно је довела до политичких и правних спорова.<ref>{{cite news |last1=Zappei |first1=Julia |title=Sikhs target of 'Allah' attack |url=https://www.nzherald.co.nz/world/news/article.cfm?c_id=2&objectid=10620032 |accessdate=29. 7. 2019 |date=13. 1. 2010 |language=en-NZ}}</ref><ref>{{cite news |title=Malaysia court rules non-Muslims can't use 'Allah' |url=http://www.nzherald.co.nz/world/news/article.cfm?c_id=2&objectid=11139915 |accessdate=29. 7. 2019 |date=14. 10. 2013 |language=en-NZ}}</ref><ref>{{cite news |title=Malaysia's Islamic authorities seize Bibles as Allah row deepens |url=https://www.reuters.com/article/2014/01/02/us-malaysia-religion-idUSBREA010C120140102 |accessdate=29. 7. 2019 |work=Reuters |date=2. 1. 2014 |language=en}}</ref><ref name="10 point">{{cite news |last1=Jala |first1=Idris |title=The 'Allah'/Bible issue, 10-point solution is key to managing the polarity - Business News {{!}} The Star Online |url=https://www.thestar.com.my/business/business-news/2014/02/24/my-take-on-the-allah-issue-10point-solution-is-key-to-managing-the-polarity/ |accessdate=29. 7. 2019 |work=www.thestar.com.my |date=24. 2. 2014 |language=en}}</ref>
 
== Етимологија ==
[[Датотека:Component letters in Allah.svg|мини|десно|240п|Арапске компоненте које чине ријеч ''Алах'': {{ordered list |{{трансл|ar|[[Алеф (слово)#Арапски|alif]]}} |{{трансл|ar|[[Хамза#Hamzat waṣl|hamzat waṣl]]}} ({{lang|ar|همزة وصل}}) |{{трансл|ar|[[Ламед (слово)|lām]]}} |{{трансл|ar|lām}} |{{трансл|ar|[[шада|shaddah]]}} ({{lang|ar|شدة}}) |{{трансл|ar|[[алиф бодеж|alif khanjariyya]]}} ({{lang|ar|ألف خنجرية}}) |{{трансл|ar|[[хе (слово)|hāʾ]]}}}}]]
 
Етимологија ријечи {{трансл|ar|Allāh}} предмет је расправе још од времена класичних арапских филолога.<ref name="EI2-Ilah">{{cite journal |last1=MacDonald |first1=D. B. |title=Ilāh |journal=Encyclopaedia of Islam |date=24. 4. 2012 |volume=3 |issue=2 |page=1093 |doi=10.1163/1573-3912_islam_sim_352 |url=http://dx.doi.org/10.1163/1573-3912_islam_SIM_3526 |publisher=Brill |language=en}}</ref> Граматичари [[Хасан ел Басри|БасриБасријеве школе]] сматрали су или да је настала спонтано ({{трансл|ar|murtajal}}) или као одређени облик {{трансл|ar|lāh}} (од глаголског коријена {{трансл|ar|lyh}}, који значи „скривен” или „узвишен”).<ref name=EI2-Ilah/> Остали сматрају да је ријеч позајмљена из [[сиријски језик|сиријског]] или хебрејског, али већина их је сматрала да је изведени облик настао скраћивањем [[арапски одређени члан|арапског одређеног члана]] {{трансл|ar|al-}} и ријечи {{трансл|ar|ilāh}} која се може превести као „божанство, бог” у {{трансл|ar|al-lāh}} које се преводи као „Божанство” ил „Бог”.<ref name=EI2-Ilah/> Већина данашњих научника прихвата ову теорију, док на теорију о позајмљеници из другог језика гледа са скептицизмом.<ref name="GodEoQ">{{cite journal |last1=Böwering |first1=Gerhard |title=God and his Attributes |journal=Encyclopaedia of the Qurʾān |date=2002 |volume=2 |page=318 |doi=10.1163/1875-3922_q3_eqcom_00075 |url=http://dx.doi.org/10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00075 |accessdate=28. 7. 2019 |publisher=Brill |language=en}}</ref>
 
[[Когнат]]и ријечи {{трансл|ar|Allāh}} постоје и у другим семитским језицима, укључујући хебрејске и [[арамејски језик|арамејски]].<ref name=Columbia/> Одговарајући арамејски облик је {{трансл|arc|Elah}} ({{јез|arc|אלה}}), али је његово емпатично стање {{трансл|arc|Elaha}} ({{јез|arc|אלהא}}). На [[библијски арамејски језик|библијском арамејском]] се записује као {{јез|arc|ܐܠܗܐ}} ({{трансл|arc|ʼĔlāhā}}), а на сиријском као {{јез|syc|ܐܲܠܵܗܵܐ}} ({{трансл|syc|ʼAlâhâ}}) како се и користи у [[сиријско хришћанство|сиријском хришћанству]], и оба израза имају једноставно значење „Бог”.<ref>{{cite web |title=The Comprehensive Aramaic Lexicon |url=http://cal.huc.edu/ |website=cal.huc.edu |accessdate=28. 7. 2019}}</ref> [[Библијски хебрејски језик|Библијски хебрејски]] углавном користи облик у множини (али функционална једнина) {{трансл|heb|Elohim}} ({{јез|heb|אלהים}}), а много ријеђе се користи облик у једнини {{трансл|heb|Eloah}} ({{јез|heb|אלוהּ}}).{{cn|date=2. 2019}}
Ред 17:
{{main|Религија предисламске Арабије}}
 
Регионалне варијанте ријечи ''Алах'' јавиле су се у паганским и хришћанским предисламским натписима.<ref name="Robin304"/><ref>{{cite book |last1=Hitti |first1=Philip K. |title=History of The Arabs |date=2002 |publisher=Macmillan International Higher Education |isbn=9781137039828 |pages=100–101 |url=https://books.google.bacom/books?id=lQbcCwAAQBAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref> Различите теорије су биле предложене о улози Алаха у предисламским [[политеизам|многобожачким култовима]]. Неки аутори су навели да су многобожачки Арапи користили ово име за означавање [[Бог творац|бога ствараоца]] или врховно божанство њиховог [[пантеон]]а.<ref name="EoI"/><ref>{{cite book |last1=Saritopak |first1=Zeki |editor1-last=Leaman |editor1-first=Oliver |title=The Qur'an: An Encyclopedia |date=2006 |publisher=Taylor & Francis |isbn=9780415326391 |page=34 |url=https://books.google.bacom/books?id=isDgI0-0Ip4C |accessdate=29. 7. 2019 |language=en |chapter=Allah}}</ref> Могуће је да је термин био нејасан у [[Мека|меканској религији]] религији.<ref name="EoI">{{cite journal |last1=Gardet |first1=L. |title=Allāh |journal=Encyclopaedia of Islam |date=24. 4. 2012 |volume=3 |issue=2 |doi=10.1163/1573-3912_islam_com_0047 |url=http://dx.doi.org/10.1163/1573-3912_islam_COM_0047 |publisher=Brill |language=en}}</ref><ref name="GodEoQ"/> Према једној хипотези, који секоја враћасеже назад до [[Јулијус Велхаузен|Јулијуса Велхаузена]], Алах (врховно божанство племенске федерације око [[Курејш]]а) била је ознака којом се освјештавала супериорност [[Хубал]]а (врховног божанства Курејша) над другим боговима.<ref name="Robin304"/> Међутим, такође постоји евиденција да су Алах и Хубал представљали два различита божанства.<ref name="Robin304"/> Према тој хипотези, [[Каба]] је прво била посвећена врховном божанству по имену Алах, а затим је у њој смјештен пантеон Курејша након њиховог освајања [[Мека|Меке]], око једног вијека прије [[Мухамед]]овог времена.<ref name="Robin304"/> Неки натписи указују на употребу Алаха као имена многобожачког божанства вијековима раније, али не зна се ништа прецизно о тој употреби.<ref name="Robin304"/> Неки научници су навели да је Алах могао да представља удаљеног бога створитеља који је постепено пао у сјенку познатијих локалних божанстава.<ref name= Berkey>{{cite book |last1=Berkey |first1=Jonathan P. |title=The Formation of Islam: Religion and Society in the Near East, 600-1800 |date=2003 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521588133 |page=42 |url=https://books.google.bacom/books?id=mLV6lo4mvj0C |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref><ref name="Peterson2007">{{cite book |last1=Peterson |first1=Daniel C. |title=Muhammad, Prophet of God |date=2007 |publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing |isbn=9780802807540 |page=21 |url=https://books.google.bacom/books?id=9zpbEj0xA_sC |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref> Постоји неслагање око тога да ли је Алах имао важну улогу у меканском религиозном култу.<ref name= Berkey/><ref name= Peters107>{{cite book |last1=Peters |first1=Francis E. |title=Muhammad and the Origins of Islam |date=1994 |publisher=SUNY Press |isbn=9780791418758 |page=107 |url=https://books.google.bacom/books?id=0OrCo4VyvGkC |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref> Није познато да је икакво иконско представљање Алаха постојало.<ref name= Peters107/><ref name="Zeitlin33">{{cite book |last1=Zeitlin |first1=Irving M. |title=The Historical Muhammad |date=2007 |publisher=Polity |isbn=9780745639994 |page=33 |url=https://books.google.com/books?id=sbhJJ7AOLL4C |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref> Алах је једини бог у Меки који није имао идола.<ref>{{cite web |last1=Esposito |first1=John L. |title=Allah |url=http://www.oxfordislamicstudies.com/article/opr/t125/e128 |website=www.oxfordislamicstudies.com |publisher=Oxford Islamic Studies Online |accessdate=29. 7. 2019}}</ref> Име Мухамедовог оца је било [[Абдулах ибн Абдул ел Муталиб|Абдулах]] ({{трансл|ar|ʿAbd-Allāh }}) са значењем „Алахов роб”.<ref name="GodEoQ"/>
 
=== Хришћанство ===
 
Арамејска ријеч за „Бога” у језику асирских хришћана је {{трансл|arc|ʼĔlāhā}} или {{трансл|syc|ʼAlâhâ}}. Међу онима који говоре арапски и припадају некој од аврамских религија, укључујући хришћане и Јевреје, користи се ријеч „Алах” са значењем „Бог”.<ref name="Columbia"/> Арапи хришћани данашњице немају друге ријечи за „Бога” осим „Алаха”.<ref name="Cambridge">{{cite book |last1=Lambton |first1=Ann Katherine Swynford |last2=Lewis |first2=Bernard |title=The Cambridge History of Islam: The central Islamic lands since 1918. Vol. 1B |date=1977 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521291354 |page=32 |url=https://books.google.bacom/books?id=j15MBH-FIwkC |language=en}}</ref> Чак и [[малтешки језик]] арапског поријека на Малти, чије је становништво скоро у потпуности католичко, користи ријеч {{јез|mt|Alla}} за „Бога”.<ref>{{cite news |last1=Howse |first1=Christopher |title=The Christians who call God 'Allah' |url=https://www.telegraph.co.uk/comment/columnists/christopherhowse/7110855/The-Christians-who-call-God-Allah.html |accessdate=29. 7. 2019 |date=30. 1. 2010 |language=en}}</ref> Арапи хришћани, на примјер, користе термине {{transl|ar|ALA|Allāh al-ab}} ({{lang|ar|الله الأب}}) за [[Бог Отац|Бога Оца]], {{transl|ar|ALA|Allāh al-ibn}} ({{lang|ar|الله الابن}}) за [[Бог Син|Бога Сина]] и {{transl|ar|ALA|Allāh al-rūḥ al-quds}} ({{lang|ar|الله الروح القدس}}) за [[Свети дух|Светог Духа]].<ref>{{cite book |last1=Diouri |first1=Mourad |title=Read and Write Arabic Script: A Teach Yourself Guide |date=2011 |publisher=McGraw Hill Professional |isbn=9780071774536 |page=56 |url=https://books.google.bacom/books?id=mzEiVpalK30C |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref>
 
Араби хришћани користе два облика инвокације који се налазе на почетку писаних радова. Они су усвојили муслиманску бисмилу ({{transl|ar|ALA|bismillāh}}) и створили сопствену тринитарну бисмилу већ у 8. вијеку.<ref name="Thomas">{{cite journal |last1=Burman |first1=Thomas |title=Religious Polemic and the Intellectual History of the Mozarabs, c. 1050-1200 |date=1. 9. 1994 |page=93 |doi=10.1163/9789004247031 |url=https://doi.org/10.1163/9789004247031 |publisher=Brill |language=en}}</ref> Муслиманска бисмила се чита: „У име Бога, Милостивог, Самилосног”, док се тринитарна бисмила чита: „У име Оца и Сина и Светог Духа, једног Бога”. Сиријска, латинска и грчка инвокација немају на крају ријечи „Једног Бога”. Овај додатак је направљен како би нагласио једнобожачки аспект тринитарног вјеровања и како би га учинили прихватљивијим за муслимане.<ref name="Thomas"/>
 
Према [[Маршал Хогдсон|Маршалу Хогдсону]], чини се да су у предисламским временима, поједини Арапи хришћани ишли на ходочашће у Кабу, пагански храм у то вријеме, у част Алаха као Бога творца.<ref>{{cite book |last1=Hodgson |first1=Marshall G. S. |title=The Venture of Islam: Conscience and History in a World Civilization |date=1974 |publisher=University of Chicago Press |page=156 |url=https://books.google.bacom/books?id=YGeDtgEACAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref>
 
Поједина археолошка ископавања довела су до открића древних предисламских натписа и гробница које су направили Арапи хришћани у рушевинама цркве у Ум ел Џималу на сјеверу Јордана, а које садрже ознаку Алах као прави име Бога, док су поједини гробови садржали имена као што су „Абд Алах” што значи „слуга/роб Алахов”.<ref>{{cite journal |last1=Bellamy |first1=James A. |title=Two Pre-Islamic Arabic Inscriptions Revised: Jabal Ramm and Umm Al-Jimāl |journal=Journal of the American Oriental Society |date=7. 1988 |volume=108 |issue=3 |pages=369 |doi=10.2307/603860 |language=en}}</ref><ref>{{cite book |last1=Littmann |first1=Enno |title=Semitic Inscriptions: Arabic Inscriptions |date=1949 |publisher=E.J. Brill |url=https://books.google.bacom/books?id=hNaTxgEACAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref>
 
Име Алах се може наћи безброј пута у извјештајима и пописима имена хришћанских мученика у јужној Арабији, што свједоче древна сиријска документа о именима оних мученика из времена [[Химјарско краљевство|Химјарске]] и [[Краљевство Аксум|Аксумске краљевине]].<ref>{{cite book |last1=Jacob III |first1=Ignatius |title=Arab Martyrs of Himyar in the Syriac Documents |date=1966 |pages=9, 65, 66, 89 |url=https://archive.org/details/himyar_arab_martyrs_in_syriac_documents/page/n5 |accessdate=29. 7. 2019 |language=ar}}</ref> Хришћанин Абд Алах ибн Абу Бакр ибн Мухамед је убијен у Наџрану 552. године, јер је носио прстен на којем је писало „Алах је мој господар”.<ref>{{cite book |last1=Isḥāq |first1=Ibn |title=The Life of Muhammad: A Translation of Ishaq's Sirat Rasul Allah, with Introduction and Notes by A. Guillaume |date=1955 |publisher=Pakistan Branch, Oxford University |page=18 |url=https://books.google.bacom/books?id=j9c_swEACAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref> У запису хришћанског мученика из 512. године, ознаке за Алаха се могу пронаћи на арапском и арамејском, у којима га означава као „Алах” или „Алаха”, док сам запис почиње изјавом „Уз помоћ Алаха”.<ref>{{cite book |last1=Grohmann |first1=Adolf |title=Arabische Paläographie: Das Schriftwesen ; Die Lapidarschrift. 2 |date=1971 |publisher=Hermann Böhlaus |pages=6-8 |url=https://books.google.bacom/books?id=WGRRxgEACAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=de}}</ref><ref>{{cite book |last1=Gruendler |first1=Beatrice |title=The Development of the Arabic Scripts: From the Nabatean Era to the First Islamic Century According to Dated Texts |date=1993 |publisher=Scholars Press |isbn=9781555407100 |url=https://books.google.bacom/books?id=65kOAAAAYAAJ |accessdate=29. 7. 2019 |language=en}}</ref>
 
У преисламском јевађељу, за Бога се користи назив „Алах”, а о томе свједоче и неке откривене арапске верзије Новог завјета које су записивали Арапи хришћани током предисламског доба у сјеверној и јужној Арабији.<ref>{{cite journal |last1=Winnett |first1=F. V. |title=Allah Before Islam |journal=The Muslim World |date=1938 |volume=28 |issue=3 |pages=239–248 |doi=10.1111/j.1478-1913.1938.tb02441.x |url=https://doi.org/10.1111/j.1478-1913.1938.tb02441.x |accessdate=29. 7. 2019 |language=en |issn=1478-1913}}</ref> Предисламски Арапи хришћани забиљежили су ратни поклич „О робови Алахови” ({{transl|ar|ALA|Ya La Ibad Allah}}) којим су призивали једни друге у борбу.<ref>{{cite book |last1=Shahid |first1=Irfan |title=Byzantium and the Arabs in the Fourth Century |date=1984 |publisher=Dumbarton Oaks |isbn=9780884021162 |page=418 |url=https://books.google.bacom/books?id=mvQ8MKpVtqkC |language=en}}</ref> „Алах” се помиње у предисламским хришћанским пјесмама које су писали поједини [[Гасаниди|гасанидски]] и [[Танукиди|танукидски]] пјесници из Сирије и сјеверне Арабије.<ref>{{cite book |last1=Shahid |first1=Irfan |title=Byzantium and the Arabs in the Fourth Century |date=1984 |publisher=Dumbarton Oaks |isbn=9780884021162 |page=452 |url=https://books.google.bacom/books?id=mvQ8MKpVtqkC |language=en}}</ref><ref>{{cite book |last1=Amin |first1=A. |last2=Harun |first2=A. |title=Sharh Diwan Al-Hamasa |date=1951 |location=Cairo |pages=478-480 |edition=1}}</ref><ref>{{cite book |author1=Al-Marzubani |title=Mu'jam Ash-Shu'araa |page=302}}</ref>
 
=== Ислам ===
{{main|Бог у исламуmисламу}}
{{see also|Имена бога у Исламу}}
[[Датотека:Istanbul, Hagia Sophia, Allah.jpg|thumb|лево|Табла на којој је приказано име „Алах” у [[Hagia Sophia|Аја Софији]], [[Инстанбул]], Турска.]]
[[Датотека:Dcp7323-Edirne-Eski Camii Allah.jpg|thumb|150п|Алахов натпис изван [[Old Mosque, Edirne|Старе џамије]] у [[Edirne|Једренама]], Турска.]]
 
У исламу, ''Алах'' је јединствено, свемоћно и једино божанство и [[Creator deity|створитељ свемира]] и еквивалентан је са [[God in Abrahamic religions|Богом]] других абрахамскихаврамских религија.<ref name="Britannica"/><ref name="EncMMENA"/>
 
Према исламском веровањувјеровању, Алах је најчешћа речријеч за представљање Бога,<ref name="EoQ">Böwering, Gerhard, ''God and His Attributes'', Encyclopaedia of the Qurʼān, Brill, 2007.</ref> и понизну покорност његовој вољи. Божанске уредбе и заповестизаповијести су стожертемељ муслиманске веревјере.<ref name="Britannica"/> „Он је једини Бог, креатор свемира, и судија човечанства.”<ref name="Britannica"/><ref name="EncMMENA"/> „Он је јединствен (''{{transl|ar|ALA|wāḥid}}'') и суштинска целинацјелина (''{{transl|ar|ALA|aḥad}}''), свемилосрдан и свемогућ.”<ref name="Britannica"/> Куран наводи „реалност Алаха, његове неприступачне мистерије, његова разна имена, и његова деладјела у име његових створења.”<ref name="Britannica"/>
 
У исламској традицији, постоји [[99 Names of God|99 имена Бога]] (''{{transl|ar|ALA|al-asmā’ al-ḥusná}}'' дословно значи: „најбоља имена” или „најлепша„најљепша имена”), свако од којих евоцира особену карактеристику Алаха.<ref name="EncMMENA"/><ref name="Ben">{{cite book|last=Bentley |first=David |title=The 99 Beautiful Names for God for All the People of the Book |publisher=William Carey Library |date=September 1999 |isbn=978-0-87808-299-5|pages=}}</ref> Сва од тих имена се односе на Алаха, врхунско и свеобухватно божанско име.<ref name="Tao-Islam">{{cite book
| last=Murata
| first =Sachiko
Ред 60:
Већина муслимана користи непреведену арапску изреку ''[[Insha'Allah|{{transl|ar|ALA|in shā’ Allāh}}]]'' (са значењем „ако Бог жели”) након референцирања будућих догађања.<ref>Gary S. Gregg, ''The Middle East: A Cultural Psychology'', Oxford University Press, p. 30</ref> Муслиманска дискурзивна побожност подстиче започињање ствари инвокацијом ''[[Basmala|{{transl|ar|ALA|bismillāh}}]]'' (са значењем „у име Бога”).<ref>Carolyn Fluehr-Lobban, ''Islamic Society in Practice'', University Press of Florida, p. 24</ref>
 
Постоје одређени изрази хваљења Бога који су фаворизовани међу муслиманима, укључујући „[[subhan'allah|{{transl|ar|ALA|Subḥān Allāh}}]]” (светост Бога), „[[Alhamdulillah|{{transl|ar|ALA|al-ḥamdu lillāh}}]]” (слава Богу), „[[Shahada|{{transl|ar|ALA|lā ilāha illā Allāh}}]]” (нема божанства осим Бога) и „[[Takbir|{{transl|ar|ALA|Allāhu akbar}}]]” (Бог је [нај]већи) као израз посвећености сећању на Бога ([[dhikr|зикр]]).<ref>M. Mukarram Ahmed, Muzaffar Husain Syed, ''Encyclopaedia of Islam'', Anmol Publications PVT. LTD, p. 144</ref> У [[Sufi|суфитској]] пракси познатој као -{''dhikr Allah''}- (дословно „сећање„сјећање на Бога”), суфије понављају и разматрају име ''Алах'' или друга божанска имена уз контролисање свог дисања.<ref>Carl W. Ernst, Bruce B. Lawrence, ''Sufi Martyrs of Love: The Chishti Order in South Asia and Beyond'', Macmillan, p. 29</ref>
 
Према [[Gerhard Böwering|Герхарду Беверингу]], у контрасту са предисламским арабијским [[polytheism|политеизмом]], Бог у исламу нема сараднике и пратиоце, нити постоји било какво сродство између Бога и [[Џин (натприродно биће)|џина]].<ref name="EoQ"/> Предисламски пагански Арапи су веровали у слепуслијепу, моћну, неумољиву и неосетљивунеосјетљиву судбину над којом човекчовјек нема контроле. Ово је замењенозамијењено исламском идејом моћног, али промишљеног и милосрдног Бога.<ref name="Britannica"/>
 
Према [[Francis Edward Peters|Франсису Едварду Петерсу]], „[[Quran|Куран]] инсистира, муслимани верујувјерују, иа историчари потврђују да [[Мухамед]] и његови следбеницисљедбеници обожавају истог Бога као Јевреји ({{cite quran|29|46|style=nosup|expand=no}}). Куранов Алах је исти Бог креатор који се обраћао [[Аврам]]у”. Петерс наводи да Куран портретише Алаха као моћнијег и удаљенијег од [[Јахве]], и као универзално божанство, за разлику од Јахве који блиско следи [[Израел]]ите.<ref name="Peters1">F.E. Peters, ''Islam'', p. 4, Princeton University Press, 2003</ref>
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Алах