Сталактит — разлика између измена

11 бајтова додато ,  пре 1 године
нема резимеа измене
м (слика)
[[Датотека:Labeled speleothems.jpg|мини|301x301пискел|Шест најзаступљенијих форми сталактита.]]
'''Сталактити''' ([[Грчки језик|грч.:]] Σταλακτιτης, stalaktites - капљење) су пећински купасти провидни шиљкови који висе са плафона (или зидова) пећине. Сталактити се састоје од [[Калцијум-карбонат|калцијум-карбоната]] (CaCO3CaCO<sub>3</sub>) и налазе се у пећинама које су изграђене од минералног [[Кречњак|кречњака]] .
 
== Како настају сталактити? ==
Калцијум-карбонат се лако раствара у [[Вода|води]], а поготово уколико је она кисела, као што је случај са [[Киша|кишом]]. Наиме, док капи воде падају са облака ка Земљи, у њима се раствара мало [[Угљен-диоксид|угљен-диоксида]] из [[Ваздух|ваздуха]]. [[Молекул|Молекули]] угљен-диоксида у води стварају веома слабу [[Ugljena kiselina|угљену киселину]], тако да су капи кише увек благо киселе.
 
Киша која пада на Земљу пролази кроз земљани слој, креће се кроз шупљине у [[Стене|стенама]] и отиче у [[подземне воде]]. Ове, подземне воде можемо да приметимо уколико ископамо [[бунар]]. Подземне воде ће се сливати ка области нижег притиска као што је бунар и ми ћемо моћи да пунимо [[Кофа|кофе]] са водом из њега. Пошто је киша благо кисела, иста ова особина важи и за подземне воде, као и за све воде које теку кроз ваздух који увек садржи угљен-диоксид. Проласком поред кречњачких стена, ова вода у себи раствара малу количину калцијум-карбоната.
 
Током више милиона година, ове подземне воде мало по мало могу растворити толико кречњака од стена поред којих теку да формирају шупљине које постепено почињу да образују велике пећине. У већ формираним пећинама, подземне воде које капљу са њеног врха, таложиће мало раствореног калцијум карбоната тако да мале наслаге почињу да се појављују.<ref>{{Cite web|url=https://www.sveznan.com/nauka/priroda/sta-su-to-stalaktiti-i-stalagmiti/|title=Šta su to stalaktiti i stalagmiti?|last=|first=|date=17.11.2015.|website=Sveznan|language=српски|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=3.8.2019.}}</ref>