Ада Циганлија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уклањање референцираног садржаја |
м Враћене измене 87.116.176.212 (разговор) на последњу измену корисника MareBG ознака: враћање |
||
Ред 311:
Како су њихове породице расле, становници су проширили куће. Од 2016. године насеље Партизан је имало око 1.000 становника у 260 кућа на површини од 14 ha. Током седнице [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]] у [[јун]]у [[2016]]. године, усвојен је План детаљне регулације Аде Циганлије, по којем би насеље Партизан требало да се сруши, јер се стамбени објекти налазе у зони санитарне заштите.<ref name="ada12">{{cite web|title=Raseljevaju naselje Partizan: Ruše kućice na Adi, a divlje vile ne diraju!|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/raseljavaju-naselje-partizan-ruse-kucice-na-adi-a-divlje-vile-ne-diraju/xnp39vt|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=24. 6. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/360460/Strahuju-da-ce-od-domacina-postati-beskucnici |author=Branka Vasiljević|title= Strahuju da će od domaćina postati beskućnici|date=2 August 2016|publisher=Politika|language=Serbian}}</ref><ref>{{Citation|author=Dimitrije Bukvić|title=Proleteri i raseljeni zajedno u Partizanu|newspaper=Politika|page=17|language=Serbian|date=13 November 2013}}</ref>
На северном делу полуострва у близини насеља Партизан налази се и уметничка колонија [[сликар]]а и [[вајар]]а. Чланови колоније били су [[Зуко Џумхур]], [[Павле Вујисић]], [[
== Историјат ==
Ред 322:
Немачки назив за Аду Циганлију је ''Zigeuner-Insel'' и она се на картама и у списима тако помиње први пут 1714. године.<ref>{{cite book|title=Glücks- und Unglücksfälle der Haupt-Vestung Belgrad oder Griechisch-Weissenburg|url=https://books.google.com/books?id=8wpDAAAAcAAJ&pg=PT15|year=1717|p=15}}</ref> Изворни топоним је могао бити сингалиа, преузет од речи [[Сингидунум]].<ref>{{cite book|author=Marinko Paunović|title=Beograd: večiti grad|url=https://books.google.com/books?id=ZkoBAAAAMAAJ|year=1968|publisher=N.U. Svetozar Marković|p=41}}</ref> Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] острво је названо Српска ада.<ref>{{cite book|author=Sofija Božić|title=Istorija i geografija: susreti i prožimanja|url=https://books.google.com/books?id=IhwkBgAAQBAJ&pg=PA489|year=2014|publisher=Институт за новију историју Србије|isbn=978-86-7005-125-6|p=489}}</ref><ref name="ђсјјбу8јј9">{{cite web|title=Ada Ciganlija: Duga istorija „gradskog mora“|url=https://www.danas.rs/beograd/ada-ciganlija-duga-istorija-gradskog-mora/|website=danas.rs|date=31. 7. 2019}}</ref>
Немачки и италијански цртачи географских карата су погрешно уписали име острва Ада Циганлија, као ''Zigeuner Insel'' и ''Isola degli Zingari'', што у преводу значи Циганско острво.<ref name="ђсјцртачи">{{cite web|title=Sudski tumač Ada Ciganlija|url=https://www.akademijaoxford.com/sudski-tumac-ada-ciganlija.php|website=akademijaoxford.com|access-date=12. 7. 2019}}</ref>
=== 1688—1914 ===
| |||