Никшић — разлика између измена

Град који је имао урбанистички план прије много напреднијих и богатијих градова, био је погодно мјесто за мјешавину архитекотснких облика. Увијек је важио за плански најсређенији град у Црној Гори. Урбанистички планови Никшића изучавани су готово на свим значајнијим универзитетима свијета, а у овом граду бројне објекте пројектовале су најзначајније југословенске архитекте попут [[Феђе Кошира|Феђе Кошира]], [[Перише Вукотића|Перише Вукотића]], [[Ратибора Ђорђевића|Ратибор Ђорђевић]], [[Јосипа Сајсела|Јосип Сајсел]], [[Душка Поповића|Душко Поповић]], [[Рајка Татића|Рајко Татић]], браћа Стојановић, Милић, Бутовски итд. У Никшићу су рођене и стварале чувене архитекте, првенствено [[Слободан Вукајловић]] и [[Ђорђије Мињевић]]. Словеначки архитекта Марко Мушић је по налогу савеза комуниста урадио архитектонско рјешење Дома револуције, који је требало да симболише народни отпор и борбу против окупатора. Предвиђен је као мултимедијални центар, са телевизијским просторијама, позориштем са покретном сценом, биоскопом, кафетеријама, пословним просторима, трговинским центром, банкама, просторијама за министарство културе, и свим оним што један град величине Никшића треба да има. Простире са на 21000 m², али никада није завршен, међутим, и поред тога, преставља изузетну архитектонску цјелину. Слободан Вукајловић дао је никшићкој, али и црногорској архитектури неизбрисив печат. Његов идентитет у стварању била је хексагонална структура. У том стилу пројектовао је хотел „Јастреб” на брду Требјеса, управну зграду Никшићке банке, централни вртић, градску капелу и спомен дом у Богетићима. Први је доктор архитектуре на нашим просторима, а пројекат хотела „Јастреб” представљао је први „извозни” пројекат југословнских архитеката. Остварења на пољу градитељства у Никшићу шездесетих и седамтесетих година везана су за архитекту Ђорђија Мињевића. Пројектовао је зграду Радничког универзитета, објекат стару Гимназију, зграду старог хотела „Оногошт” и др. Нови дио хотела „Оногошт” изграђен је по идејном пројекту сарајевских архитеката Ивана и Тихомира Штрауса. Архитекта Слободан Вукајловић је за изведени објекат централног вртиćа добио Борбину награду ѕа архитектуру (највеће признање у Југославији), а исту награду добио је и [[Павле Поповић]] за дјечији вртић у приградском насељу Хумци. Зграда у облику чаше и данас представља јединствен архитектонски израз на нашим просторима. Од старих здања треба поменути саборни храм Св. Василија Острошког на Петровој главици, са које се пружа поглед на цијели град, дворац краља Николе првог, те градска кућа у градском парку и жељезничка станица рађена ручно обрађеним каменом са острошких греда. Посебан печат никшићкој архитектури дао је некадашњи градоначелник [[Ђођрије Бато Грујичић]], јер је током његовог руковођења град добио многа здања која су ишла корак испред свјетских трендова.