Википедија

Хронологија усташких злочина 1944. — разлика између измена

Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: Независна Држава Хрватска (1941-1945) проглашена је 10. априла 1941. након уласка њемачких окупац…
(нема разлике)

Верзија на датум 5. август 2019. у 11:10

Независна Држава Хрватска (1941-1945) проглашена је 10. априла 1941. након уласка њемачких окупационих трупа у Загреб. Током прве године постојања НДХ почињени су неки од најмасовнијих злочина усташа над српским, јеврејским и ромским цивилима и комунистима, међу којима је највише било припадника хрватског народа.

Идеологија усташког покрета била је темељена на расистичкој и екстремно националистичкој политици, по узору на фашистичке покрете у Европи, особито оне најутицајније - у Италији и Њемачкој, на основу чега овај покрет убрајамо међу фашистичке покрете. Основна тенденција усташке политике тицала се стварања етнички хомогеног простора у коме неће бити мјеста за припаднике српског, јеврејског и ромског народа, као и за политичке неистомишљенике, особито када је ријеч о комунистима. Оваква политика резултирала је масовним уништавањем српског, јеврејског и ромског становништва, као и свих политичких противника без обзира на етничко поријекло. Оваква пракса била је карактеристична за све дјелове НДХ.

Избијањем партизанског устанка током 1941. у Хрватској и Босни и Херцеговини, смањен је интензитет усташких злочина у појединим регионима на подручју НДХ. Бољом организацијом партизанског покрета и масовнијим приливом бораца омогућен је активнији отпор фашистичким формацијама и стварање слободне територије. Усташе сада морају ангажовати велике снаге како би продрле у српска насеља, док им је током љета 1941. полазило за руком да са мањим снагама похватају велик број становника које би потом ликвидирали. Међутим, у појединим регионима у којима су услови организовања антифашистичке борбе били отежани (Срем, Славонија, градска насеља, итд.) или у регионима који су били изложени офанзивама усташких и њемачких снага (Козара, Кордун, Фрушка гора, итд.) забиљежени су масовни злочини и масовне депортације локалног становништва у логоре, што је подразумјевало изузетно високе људске губитке. Такође, током 1942. запажа се масовније уништавање ромског становништва него претходне године. Ово се односи на колективне депортације ромских заједница у логор Јасеновац. Исто тако, током 1942. учестале су колективне депортације становништва српских села Босанске крајине, Славоније и дијела Баније, као и масовне депортације из других региона, у логор Јасеновац, а настављене су и депортације јеврејског становништва у логоре, као и претходне године.

Поједини региони настањени српским становништвом, пре свега у Босни, били су 1942. поштеђени усташких покоља и масовнијих депортација у логоре захваљујући споразумима о сарадњи са органима НДХ локалних четничких одреда. Ипак, ови споразуми, ако и непосредна сарадња четника са НДХ, омогућили суоружаним формацијама НДХ да се више усредсреде на подручја под контролом партизана, што је резултирало масовних страдањима цивилног становништва и бораца НОВЈ.

Јануар

Фебруар

Март

  • 13. март 1944: 34. усташки батаљон извршио не ноћни препад из Госпића на Острвици, изненадивши вод 1. батаљона Личког НОП одреда. Противнападом усташе су одбачене, али су прије повлачења убиле 10 ухваћених становника, (жене и дјецу), опљачкале стоку и попалиле бајте, подигнуте уз зидове раније попаљених кућа.[2]

Април

  • 3. април 1944: У селу Равнеш покрај Бјеловара усташка засједа убила 3 и ухапсила 5 комуниста. Публикована су имена убијених и ухапшених лица.[3]

Мај

  • 7-8. мај 1944: Убиства и хапшења симпатизера и активиста НОП-а у хрватским селима Покупско и Купчина покрај Писаровине. У доступном извору спомиње се убиство 11 лица и хапшење 14 лица. Публиковани су подаци о дијелу ухапшених и убијених лица.[3]
  • 15. мај 1944: У логору Јасеновац убијено 55 становника Перушића хрватске националности. Убијено је 42 члана породице Амић и 13 чланова породице Јелинић. Међу убијенима било је 20 жена и 5 дјеце.[4]
  • 30. мај - 1. јун 1944: Хапшење 52 комуниста и активиста НОП-а у Загребу од којих су многи убијени током 1944-1945.[6]

Јун

  • 11. јун 1944: Стрељање 6 симпатизера и активиста НОП-а у Загребу. Публикована су имена страдалих. Међу убијенима била су 2 висока официра Хрватског домобранства словеначке поријекла.[5]
  • 30. јун 1944: Стријељање 28 талаца у Копривници од стране усташких власти.[5]

Јул

  • 1. јул 1944: Припадници њемачког војног редарства (полиције) из Загреба и Орославља "у заједници са" НДХ оружницима (жандармима) из Доње Ступице извршили су рацију у селима у околини Доње Стубице. Том приликом припадници њемачког војног редарства ухватили су 20 војних бјегунаца, претежно из Јаковља. Ухапшеници су потом предани Министарству унутрашњих послова НДХ. Публикована су њихова имена.[5]
  • 8. јул 1944: Хапшење 13 лица хрватске националности, рођака припадника НОВЈ у Лудбрегу. Ухапшеници су спроведени у усташки затвор у Вараждину. У доступном извору нису наведени подаци о њиховој даљој судбини. Публикована су имена ухапшеника.[5]
  • 15. јул 1944: Убиство 10 лица ромске националности из Ловинца у Лици. Злочин се догодио у мјесту Ловинац. Публикована су имена страдалих.[7]
  • 15. јул 1944: Усташе убиле 3 становника села Црквена Вес покрај Сесвета. Убијени су били активисти НОП-а хрватске националности. Публикована су имена страдалих.[5]
  • 23. јул 1944: Убиство 4 особе хрватске националности од стране усташа у селу Ловинац у Лици, од чега су 3 особе биле жене, а једна је била дијете. Публикована су имена страдалих.[7]
  • 25. на 26. јул 1944:. Усташка полиција у Дарувару ухапсила је 30 домобрана који су радили за НОП. 19 их је осуђено на смрт и стријељано, а остали су упућени у концентрационе логоре[8]
  • 30. јул 1944: Вјешање 7 партизана и комуниста у близини Сесвета. Публикована су имена страдалих. Међу објешенима 6 лица је било хрватске, а једно српске националности.[5]

Август

  • средина августа 1944: Убиство најмање 27 српских становника села Студенци покрај Перушића. Публикована су имена страдалих.[4]

Септембар

  • Крајем септембра 1944 33. усташка бојна у селима у околини Дрежнице усмртила је на суров начин 36 цивила и 7 непокретних партизанских рањеника партизанске прихватне болнице у селу Кракару. У селу Јасенак заклано је 6 мјештана, у Понорцу 7, у Брезном 8, а у Кракару 15 људи.[10]

Октобар

Новембар

  • 4. новембар 1944: У Загребу је објешено 10 талаца као одмазда за партизанску саботажу изведену 9. листопада 1944. у околици Самобора. Међу објешенима је била и Викторија-Викица Тучкорић, организациони секретар Мјесног комитета КПХ за Загреб. Оглас о вјешању објављен је у »Хрватском народу«, бр. 1178 стр. 2 од 4. новембра 1944[11].
  • 5. новембар 1944: Убиство 7 особе хрватске националности из Ловинца и Личког Церја од стране усташа. Међу убијенима било је 6 жена. Публикована су имена страдалих.[7]
  • 21. новембар 1944: у Дрежници и околини 33. усташка бојна на суров начин усмртила је 170 мјештана Дрежнице и околине. Убојства су почињена у самој Дрежници, као и у селима Локва, Николићи, Чорта, Зрнићи и Селиште. Истовремено је њемачки труп у селу Радловићи усмртио више мјештана и становника села Локве који су побјегли пред усташама. Укупно је убијено 170 мјештана, од тога 49 дјеце, од чега је 27 дјеце заклано, а 22 живо спаљено у кућама. Комеморација за 170 убијених мјештана одржана је 21. новембра 2014.[10]

Децембар

  • 15. децембар 1944: Убиство 6 српских становника села Доњи Косињ покрај Перушића. Међу убијенима било је 5 жена. Убиство је извршено клањем. Публикована су имена страдалих.[4]
  • 30. децембар 1944: Усташе су у Крушљеву Селу код Орославља објесиле 50 талаца који су доведени из Загреба[13]. Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача у Загребу утврдила је поименични списак објешених.[14]
  • 31. децембар 1944: Усташе су у Јаковљу у Хрватском загорју запалили 65 кућа, око 100 господарских објеката, 29 људи је убијено, а 160 одведено у логор. Још двије су особе умрле касније од задобивених рана.[13]

Свега се присјећа још жива свједокиња Б. Б. Њезин отац, Вјекослав, помагао је и прије партизанима. Она је у тренутку трагедије имала 10 година. Присјећа се како су оца усташе одвели и објесили га на оближњем храсту, а како су сестру Катицу од шест година, маму Марицу и брата Стјепана од четири године запалили у кући. Б. је избјегла страшну смрт побјегавши к мајчиној полусестри. Док је бјежала, усташе су је погодили метком у руку.[13]


Референце

  1. ^ а б в СЗ Хрватска 1988.
  2. ^ Клеут 1970.
  3. ^ а б СЗ Хрватска 1988а.
  4. ^ а б в г ЖФТ Госпић-Перушић 1989.
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и СЗ Хрватска 1989.
  6. ^ Вебер 1984.
  7. ^ а б в ЖФТ Грачац 1986.
  8. ^ Крнић 1979.
  9. ^ а б ХРВАТСКО ЗАГОРЈЕ У РЕВОЛУЦИЈИ 1981.
  10. ^ а б Јакшић 2014.
  11. ^ ЖЕНЕ ХРВАТСКЕ 1955.
  12. ^ ЖФТ Дуга Реса 1986.
  13. ^ а б в Шкиљан 2012.
  14. ^ Хрватски државни архив, ХР-ХДА-306, ЗКРЗ, Зх, кутија 276 1945.

Литература

Види још

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хронологија_усташких_злочина_1944.&oldid=22067705”