Стефан Немањић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
Ред 40:
[[Датотека:Стефан Немања предаје са благословом владу србску сину свом Стефану Првовенчаном.jpg|мини|лево|Стефан Немања предаје власт свом сину Стефану.]]
[[Датотека:Serbia under Stefan Nemanja and Stefan the First-Crowned.jpg|мини|десно|Србија током владавине Стефана Немање и Стефана Првовенчаног.]]
Неколико година касније када је у априлу 1195. године Евдокијин отац [[Алексије III Анђел]] (1195—1203) постао цар, остарели Стефан Немања је одлучио да је време да формално преда владарски престо царевом зету а свом средњем сину. То се вероватно догодило 25. марта 1196. године на државном сабору код [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу|Петрове цркве]] у Расу.{{sfn|Логос|2017|p=143, 148, 154}} Опис тог догађаја оставио је Свети Сава I Немањић у Студеничком типику. Он пише да његов отац, велики жупан Стефан Немања, пред сакупљенима на сабору за свог наследника „Божијом вољом изабра благородног и љубљеног сина, Стефана Немању, зета благовенчаног кир Алексија, цара грчког“.{{sfn|Свети Сава|2009|p=69}} Тако је вољом великог жупана Стефана Немање престо припао његовом средњем сину Стефану
Старији Вукан је наставио да управља као кнез удеоном облашћу Зетом ([[Дукља|Дукљом]]).{{sfn|Логос|2017|p=140-142, 154-156 и 158 са напоменом 784. Из повеље Сплиту издате 1190-92. и натписа у Котору из 1195. види се да је Вукан био кнез, али и самозвани краљ у Зети око 1191. године, то јест знатно пре него је његов средњи брат постао велики жупан}} Вукан је себе прогласио за краља Дукље (ту титулу су носили стари дукљански владари најкасније од 1077), Далмације, Требиња, Топлице и Хвосна (Метохије). Колико је познато Првовенчани је од око 1200. тражио од тадашњег папе [[Папа Иноћентије III|Иноћентија III]] краљевски венац (то јест, круну) како би он постао краљ, а Србија краљевина.{{sfn|Логос|2017|p=145 са напоменом 720}} Томе се противио [[Вукан Немањић]] који је у [[Српско приморје|Зети]] носио стару круну дукљанских краљева и желео је да он буде једини српски краљ. Овај сукоб око вишег владарског звања био је један од првих показатеља да међу браћом нема слоге и поверења који су били неопходни за јаку државу. Истовремено то је указивало на жељу обојице да имају више владарско звање, то јест врховну власт у Србији а то је био прави узрок оружаног сукоба који је уследио око 1202.
Брак са Евдокијом који је Првовенчаном можда пресудно помогао да наследи престо окончао се убрзо после смрти Стефана Немање
У сукобу са братом Вукан је добио значајну помоћ од угарског краља [[Емерик Угарски|Емерика]]. Угарска војска напала је Србију 1202. и тако је Вукан збацио Првовенчаног са власти.{{sfn|ВИИНЈ, IV|1971|p=166}}{{sfn|Првовенчани}} Изгледа да је Вукан владао Србијом између 1202. и 1204/05. Угарски краљ је себе видео као врховног владара Вуканове Србије, а од 1202. у титули краљева Угарске се јавља и и име Србије (Seruiaeque Rex).{{sfn|Fejér|1829|p=395}} Поражени Првовенчани је био привремено протеран из Србије,{{sfn|Првовенчани}} а подршку је нашао у [[Бугарска|Бугарској]].
| |||