Седмица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 3:
[[File:CLM 14456 71r detail.jpg|thumb|upright=1.75|Кружни дијаграми из [[Carolingian Renaissance|каролиншког]] периода приказују поделу дана и недеља. Недеља је подељена у седам дана, и сваки дан у 96 -{''puncta''}- (четвртина часова), 240 ''минута'' (десетина сата) и 960 ''[[moment (time)|момената]]'' (40. делова сата).]]
 
'''Седмица''' ('''''недеља''''') је [[Мерна јединица|јединица]] за [[време]] дужа од [[дан]]а, а краћа од [[месец]]а. У већини модерних календара, укључујући [[Грегоријански календар]], седмица је период од седам дана, као и најдужа конвенционално коришћена јединица за време која садржи фиксни број дана. Најшире је распрострањена и прихваћена теорија да је седмица настала као временски период између две [[mesečeve mene|месечеве мене]]. С обзиром да [[лунарни месец]] траје 29 <sup>1</sup>/<sub>2</sub> дана то је трајање између две мене приближно 7 дана. На основу резултата ископавања су археолози закључили да су још људи каменог доба рачунали време повезано са месечевим менама.
 
За седмице може да се каже да формирају независан календар у континуитету који иде паралелно са разним другим [[календар]]има. Међутим, неки календари су тако дизајнирани да се неки датум појављује истог дана у седмици сваке године. Ово може да се уради тако што ће седмица бити независна од године, са неким данима у свакој години који не припадају ни једној недељи: предложени [[Светски календар]] има 52 седмице и 1 или 2 додатна дана годишње, док је [[Француски револуционарни календар]] имао 36 седмица од по 10 дана и 5 или 6 додатних дана. Година такође може да се направи да буде независна од седмице: бивши [[исланд]]ски календар је имао године од 52 или 53 седмице.