Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 201:
 
=== Долазак Ладислава Напуљског ===
У јулу 1401. године Хрвоје је обећао заштиту граду Задру, ако Задрани ''подигну заставу прејаснога краља Ладислава''. Затим је позвао и остале далматинске градове да признају врховну власт Ладислава Напуљског. 21. новембра 1401. године Трогирани су изјавили да ће се одазвати позиву, ако исто учине и Задар и Шибеник. Недуго затим, Задрани су изјавили да су спремни да признају краља Ладислава, ако им се припоји острво Паг и врати приход градске тридесетнице, коју им је Жигмунд отео.{{sfn|Хорват|1924|p=255}} Међутим, Сплит се сукобио са Хрвојем, заузевши град Омиш.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=255}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Као одговор на то, Хрвојев шурак Иваниш Нелипчић, цетински кнез, освојио је Клис, угрозивши Трогир и Сплит, који се чак понудио Млетачкој републици.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=255}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Хрвоје и Нелипчић су, напокон, 13. маја 1402. године принудили Трогир и Шибеник да признају Ладислављеву власт.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=255}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Тог дана по 3 изасланика града Трогира и Шибеника дошла у Сињ да се споразумеју с Хрвојем и Нелипчићем. Трогиру су том приликом биле признате старе повластице, док су Шибеник, чак, добио и територијално проширење. Други градови су се још увек колебали.{{sfn|Хорват|1924|p=255}} У међувремену, присталице краља Ладислава су ушле у затегнуте односе са Дубровником, пошто није хтео да им своју флоту стави на располагање против Сплита.{{sfn|Ћоровић|1989|p=}} Хрвојеву заузетост на приморју искористио је хрватски бан Имре Бубек да, током 1402. године, поврати власт над дубичком жупанијом.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=255}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}}
У међувремену, током 1401. године Задар је признао врховну власт Ладислава Напуљског, а крајем године је Клис пао у руке Хрвојевог шарака, кнеза Иваниша Нелипчића.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=255}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=}}
 
== Турци Османлије и други продор у Србију ==
Оволика несрећа побуни опет народ хрватски. Свако се питао: где ли је краљ Сигисмунд? Да се ​​спасио, већ би се морао вратити кући, као што се вратише великаши угарски и хрватски. Ако ли је погинуо код Никопоља или на бијегу, онда треба бирати новога краља. — Време је пролазило, а да нико није знао, каква ли је судбина стигла побеђеног Сигисмунда. Мало по мало претегне уверење, да је Сигисмунд мртав. У Хрватској се многи великаши и племићи радовали, што је напокон нестало Сигисмунда, који је уништио толико одличних породица хрватских. Бивши бан Стефан Лацковић, господар Међумурја, прогласи Ладислава Напуљског краљем угарско-хрватским. Лацковић развије велику делатност. За династију Анжујску придобије многе хрватске великаше и племиће. Међу овима истицао се познати нам већ властелин Стефан од Шимонторње. Лацковић позове Ладислава Напуљског, нека дође по баштину свога оца Карла Драчкога. Но Ладислав је имао доста посла у властитом краљевству, где се борио са француским краљевићем Лујем. Зато није могао поћи из Италије. Ипак прихвати позив, те Стефана Лацковића и његова рођака Стефана од Шимонторње именује својим намесницима у Угарској и Хрватској. Лацковић одмах преузме владање у име краља Ладислава. Прва му беше брига, да Хрватску и Угарску заштити од провала турских. У ту сврху пошаље к Бајазиту посланике своје. Они су добили задатак, да уговоре мир с Турцима, па да Ладиславу Напуљском за жену испросе кћер султанову. У то време пуче глас, да је краљ Сигисмунд жив. Он се код Никопоља спасио на лађи, која га по Дунаву повезе у Црно море и даље у Цариград. Овде нађе Сигисмунд млетачко бродовље, које га 21. децембар 1396. доведе у Дубровник. С њиме се спасише: бан Никола Горјански, надбискуп Иван Канишки и гроф Херман Цељски. Дубровчани беху Сигисмунду од првога часа верни поданици. Зато га приме веома лепо и још му даду 2000 дуката за пут. Из Дубровника оде Сигисмунд у Сплит, а одавде у Книн. Ту се задржао дуже времена, да уреди неке државне послове. Истраживао је и кривицу својих противника из Задра.
 
== Крвави сабор у Крижевцу ==