Јован Шевић — разлика између измена

м
м
[[Датотека:New serbia slavo serbia.png|250п|мини|[[Нова Србија (област)|Нова Србија]] и [[Славеносрбија]] у данашњој [[Украјина|Украјини]].]]
Шевић је био на челу групе од 3.000 Срба који су се населили у долини реке [[Северски Доњец]]. Група коју је Шевић предводио била је друга група српских емиграната у Русију. Прву је предводио [[Јован Хорват]] и она се населила на просторе који су једно време називани '''Новом Србијом'''. Друга група, на челу са Шевићем и Прерадовићем, успоставила је територију која је названа Славеносрбијом. Име области је предложио Шевић. Мигранти су стигли у Кијев децембра 1752. године. Одбили су да се населе у "[[Нова Србија (област)|Новој Србији]]". Шевић је у пратњи [[Рајко Депрерадович|Рајка Прерадовића]], команданта славонског Хусарског пука, поднео захтев у Москви Сенату да им додели другу територију за насељавање. Јелисавета је 17. маја 1753. године потписала одлуку да се мигрантима из Поморишја под Шевићем и Прерадовићем дозволи да населе територију између Бахмута и Луганска. Поред Срба, са Шевићем су дошли и Бугари, Аромуни, Власи и Грци. Хорват из Нове Србије се томе противио; је покушао да их убеди (Шевића и Прерадовића) да се населе у Новој Србији, али његови покушаји нису успели. За разлику од Хорватове војске која је била више српског етничког карактера, Шевићева војска је била више интернационалног састава.
 
Колонисти који су дошли са Шевићем населили су се у области која ће по Шевићевом предлогу бити названа [[Славеносрбија]]. Шевић их је укључио у састав другог српски Хусарског пук, назван по њему - '''Шевићев'''. Борили су се у војсци Руског царства у ратном периоду, а у периоду мира обрађивали су земљу. Тако су учествовали његови коњаници у [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњем рату]] од 1757. године, под командом [[Стефан Апраксин|Стјепана Фјодоровича Апраксина]]. Када је не само због Хорватове кривице и одговорности кренула реорганизација српских пукова, Славеносрбија је укинута 1764. године, а он је 12. августа исте године добио виши чин али и отпуштен из војне службе.
 
Команда Шевићевог пука била је у првој роти (чети) званој '''КаменијКрасниј Јар'''. Тај шанац ће касније прерасти у град [[Луганск]], на истоименој реци.<ref>Zapisi odesskago obscestva istoriji i drevnosti. (Commentarii odessanae societatis historicae et archaeologicae.) Odessae: Typr. civitatis, 1848.</ref> До 1764. године генерал Шевић је изградио месну православну цркву посвећену Рођењу Св. Јована Крститеља - празнику Ивандану. У тој богомољи он након упокојења и почива. Генерал Шевић је био богат човек; према извештају из 1758. године поседовао је двор, млин, 20 крда коња и 1365 грла говеда.<ref>Юрий ДЕГТЯРЕВ: СКАЗАНИЕ О ЗЕМЛЕ СЛАВЯНОСЕРБСКОЙ–СЛАВЯНОСЕРБИЯ, 1753 – 1764.</ref> Како се 1765. године помињу његови "наследници", претпоставља се да је умро крајем претходне 1764. године.
 
[[Милош Црњански]] је описао миграцију у Русију 1752. године у роману ''[[Сеобе (роман)|Сеобе]]''. Територија некадашње Славеносрбије данас је у саставу украјинске [[Луганска област|Луганске]] и [[Доњечка област|Доњечке области]]. [[Александар Пишчевић]] у својим мемоарима детељно описује та насељавања и разлоге сукоба Хорвата и Шевића, око првенства.
27.345

измена