Јован Шевић — разлика између измена

м
Колонисти који су дошли са Шевићем населили су се у области која ће по Шевићевом предлогу бити названа [[Славеносрбија]]. Шевић их је укључио у састав другог српски Хусарског пук, назван по њему - '''Шевићев'''. Борили су се у војсци Руског царства у ратном периоду, а у периоду мира обрађивали су земљу. Тако су учествовали његови коњаници у [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњем рату]] од 1757. године, под командом [[Стефан Апраксин|Стјепана Фјодоровича Апраксина]]. Када је не само због Хорватове кривице и одговорности кренула реорганизација српских пукова, Славеносрбија је укинута 1764. године, он је 12. августа исте године добио виши чин али и отпуштен из војне службе.
 
Док је Шевић у Москви радио на добијању овлашћења, његов син мајор Петар Шевић је на терену формирао 10 рота, око којих ће нићи шанци као насеља. Команда Шевићевог пука била је у првој роти (чети) званој '''Красниј Јар'''. Тај шанац ће касније прерасти у град [[Луганск]], на истоименој реци.<ref>Zapisi odesskago obscestva istoriji i drevnosti. (Commentarii odessanae societatis historicae et archaeologicae.) Odessae: Typr. civitatis, 1848.</ref> До 1764. године генерал Шевић је изградио месну православну цркву посвећену Рођењу Св. Јована Крститеља - празнику Ивандану. У тој богомољи он након упокојења и почива. Генерал Шевић је био богат човек; према извештају из 1758. године поседовао је двор, млин, 20 крда коња и 1365 грла говеда.<ref>Юрий ДЕГТЯРЕВ: СКАЗАНИЕ О ЗЕМЛЕ СЛАВЯНОСЕРБСКОЙ–СЛАВЯНОСЕРБИЯ, 1753 – 1764.</ref> Како се 1765. године помињу његови "наследници", претпоставља се да је умро крајем претходне 1764. године.
 
[[Милош Црњански]] је описао миграцију у Русију 1752. године у роману ''[[Сеобе (роман)|Сеобе]]''. Територија некадашње Славеносрбије данас је у саставу украјинске [[Луганска област|Луганске]] и [[Доњечка област|Доњечке области]]. [[Александар Пишчевић]] у својим мемоарима детељно описује та насељавања и разлоге сукоба Хорвата и Шевића, око првенства.
27.345

измена