Јован Шевић — разлика између измена

м
 
== Каријера ==
Јован Шевић се супротстављао развојачењу Поморишке војне крајине. Када је постало јасно да ће Поморишка и Потиска крајина бити распуштене, одлучио је да емигрира у Русију. Био један од првих високих официра који је новембра 1750. године напустио [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршку монархију]] и прешао у Русију, чиме је покренут талас миграција. Затражио је од аустријских власти пасош за прелазак границе. Власти су га ухапсиле, али су на крају изгубили случај због недостатка доказа. Дана 19. октобра 1751. године издат му је пасош, али није отпутовао у Русију одмах након што га је примио. Постепено је продао сву своју имовину и тајно убеђивао друге официре да му се придруже. Како би спречила миграције, [[Марија Терезија]] је 19. јуна 1752. године издала посебну уредбу ([[Немачки језик|немачки]]: Pönal-Patent). Одређене су казне за оне који врбују Србе да емигрирају у Русију. Руска царица [[Јелисавета I Петровна|Јелисавета]] је Шевићу даровалаобећала чин генерала са правом да именује себи потчињене официре који би му се придружили у емиграцији. Септембра 1752. године, годину дана након што је добио пасош, Шевић је одвео групу миграната у Руско царство.
 
[[Датотека:New serbia slavo serbia.png|250п|мини|[[Нова Србија (област)|Нова Србија]] и [[Славеносрбија]] у данашњој [[Украјина|Украјини]].]]
Колонисти који су дошли са Шевићем населили су се у области која ће по Шевићевом предлогу бити названа [[Славеносрбија]]. Шевић их је укључио у састав другог српски Хусарског пук, назван по њему - '''Шевићев'''. Борили су се у војсци Руског царства у ратном периоду, а у периоду мира обрађивали су земљу. Тако су учествовали његови коњаници у [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњем рату]] од 1757. године, под командом [[Стефан Апраксин|Стјепана Фјодоровича Апраксина]]. Када је не само због Хорватове кривице и одговорности кренула реорганизација српских пукова, Славеносрбија је укинута 1764. године, он је 12. августа исте године добио виши чин али и отпуштен из војне службе.
 
Док је Шевић у Москви радио на организационим питањима, његов син капетан Петар Шевић је на терену формирао 10 рота, око којих ће нићи шанци, као насеља. Команда Шевићевог пука била је у првој роти (чети) званој '''Красниј Јар'''. Тај шанац ће касније прерасти у град [[Луганск]], на истоименој реци.<ref>Zapisi odesskago obscestva istoriji i drevnosti. (Commentarii odessanae societatis historicae et archaeologicae.) Odessae: Typr. civitatis, 1848.</ref> До 1764. године генерал Шевић је изградио месну православну цркву посвећену Рођењу Св. Јована Крститеља - празнику Ивандану. У тој богомољи он након упокојења и почива. Генерал Шевић је био богат човек; према извештају из 1758. године поседовао је двор, млин, 20 крда коња и 1365 грла говеда.<ref>Юрий ДЕГТЯРЕВ: СКАЗАНИЕ О ЗЕМЛЕ СЛАВЯНОСЕРБСКОЙ–СЛАВЯНОСЕРБИЯ, 1753 – 1764.</ref> Како се 1765. године помињу његови "наследници", претпоставља се да је умро крајем претходне 1764. године.
 
== Занимљивости ==
27.345

измена