Манастир Крушедол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{рут}}
{{Инфокутија Хришћанска богомоља
| име = Манастир Крушедол
Линија 7 ⟶ 8:
| држава = {{застава|Србија}}
| година оснивања = [[16. век]]
| ктитор = [[
| локација = [[Крушедол]]
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
}}
'''Манастир Крушедол''' припада [[Епархија сремска|Епархији сремској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]] од изузетног значаја. Налази се на
Сам манастир се налази у атару села [[Крушедол]], на путу између сремског градића [[Ириг]] и села [[Марадик]]. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у [[Срем]]у - [[Бранковићи|Бранковића]].
Крушедол се састоји од две целине, мушког манастира са црквом посвећеном [[Благовести]]ма који је основао владика [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Максим Бранковић]] и женског манастира са [[Сретењска црква у Крушедолу|црквом посвећеном Сретењу]], који је подигла његова мајка, замонашена деспотица [[Ангелина Бранковић|Ангелина]].
Породица [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Ђорђа Бранковића]], два патријарха Српске православне цркве и краљ [[Милан Обреновић]] су сахрањени у Крушедолу.
[[Матица Српска]] и [[Институт за нуклеарне науке Винча]] су [[2012]]. објавили научно конзерваторску студију ''Иконостас цркве манастира Крушедола''. Подаци о конкретним уметнички делима упоређени са историјским записима, осветљавају процес рзвоја сликарских матријала и технологиjе кроз векове, као карактеристике значајних аутора, мајсторских радионица и школа.▼
== Историја ==
[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] је посвећена празнику [[Благовести|Благовештења]]. Манастир је основао [[Ђорђе Бранковић (деспот)|деспот Ђорђе Бранковић]] (у монаштву назван Свети Максим) са својом [[мати Ангелина|мајком Ангелином]],<ref>[http://www.spc.rs/sr/500_godina_manastira_krusedol 500 година манастира Крушедол на сајту СПЦ, 11. август 2009.] , Приступљено 14. 9. 2009.</ref> уз помоћ влашког војводе [[Јован Њагој|Јована Њагоја]], између [[1509]]. и [[1516]]. године. Неки истраживачи сматрају да се на том месту налазило светилиште [[стара словенска вера|старе словенске вере]].<ref>Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба, Српска књижевна задруга, Београд, 1973.</ref>
Линија 53 ⟶ 51:
Манастиру је враћено, некада одузетих, 28 хектара шуме и 160 хектара обрадиве земље на којој сеју [[кукуруз]] и [[пшеница|пшеницу]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:461065-I-monasi-u-berbi-kukuruza И монаси у берби кукуруза („Вечерње новости“, 28. октобар 2013)]</ref>
▲[[Матица Српска]] и [[Институт за нуклеарне науке Винча]] су [[2012]]. објавили научно конзерваторску студију ''Иконостас цркве манастира Крушедола''. Подаци о конкретним уметнички делима упоређени са историјским записима, осветљавају процес рзвоја сликарских матријала и технологиjе кроз векове, као карактеристике значајних аутора, мајсторских радионица и школа.
== Галерија ==
<center><gallery widths="180px" heights="180px" perrow=4>
| |||