Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 250:
 
== Унутрашња политика ==
Биланс Жигмундове полувековне владавине веома је контроверзан. Жигмунд се домогао царске круне и чешког престола, али није успео да сломи баронске лиге, док се на јужним границама надвијала опасност од Турака. Међутим, у Жигмундовој политици било је индикативно то што је краљ подржавао политичке амбиције нижег племства и што је помагао развој градова. Жигмунд је доносио декрете у одбрану домаћих трговаца, проширио је власт градских већа, усељавањем страних мајстора покушавао је да подстакне производњу луксузне робе и учинио је покушај да уведе јединствен систем мера.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=39}} Наравно, од његових декрета остварено је само мало,{{напомена|Јединствени систем мера успео је да се уведе у праксу тек у другој половини XIX века.}} али неминовно је да се цеховски систем развио у целој земљи, да су се градови обогатили и да је порастао њихов политички значај. У Жигмундово време започело је и сталешко организовање градова.
 
Развој сталежа је општеевропска појава у периоду процвата феудализма.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=39}} Током Жигмундове владавине, у Угарској долази до савеза друштвених слојева, који имају приближно једнаке привилегије, са циљем учвршћивања истих.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=39-40}} У том циљу, они заједнички наступају у политичком животу, а њихову политику на нивоу земље одређују њихови сталешки интереси.
== Стање у Угарској ==
Покушавао је да подстакне производњу луксузне робе и учинио је покушај увођења јединственог система мера. Наравно, од својих декрета остварено је само мало (на пример, јединствени систем мера успео је да уведе у праксу тек у другој половини XIX века), али се тиме у земљи развио цеховски систем, градови су се обогатили и повећао се њихов значај. у Жигмундово време започело се сталешко организовање градова, па су од средине XV века у угарским скупштинама појавили и њихови посланици.
 
Развој сталежа у Угарској се може пратити на примеру нижег племства. Још од XIII века, па и у Жигмундово време, од разних привилегованих слободних сељака са мањим поседима ({{јез-лат|serviens}}), као што су су: кнез, градски или општински поглавар ({{јез-мађ|soltész}}), настајало је правно изједначено ниже племство. Изградња система племићких жупанија у целој земљи, чак и уз контролу магната, јачала је јединство нижег племства и њихову сталешку свест, због чега је Жигмунд често тражио савезништво са њима. Током свог развоја ниже племство је учврстило своје привилегије, пре свега, кроз личне слободе, ослобађање поседа од пореза и жупанијску самоуправу, учинивши своје положаје наследним. На овај начин ниже племство је постајало све важнији фактор, на крају се укључивши и у државну политику. Развој сталежа завршен је тек после Жигмундове смрти.
Развој сталежа је општеевропска појава у периоду процвата феудализма. У суштини, реч је о томе да друштвени слојеви који имају приближно једнаке привилегије. тешње избијају своје редове и своја локална груписања подижу на ниво организација државе. Циљ њиховог образовања је да учврсте своје привилегије, да их даље унапреде и овековече. У том циљу, они у политичком животу наступају заједнички, а и њихову политику на нивоу државе одређују њихови сталешки интереси.
 
Најважнија институција сталешког система била је сталешка земаљска скупштина,{{напомена|У Енглеској је сталешка скупштина деловала још од 1265. године, а у Француској од 1302. године.}} у чијем раду су могли учествовати само припадници сталежа, односно њихови заступници{{напомена|Посланици.}}. На земаљским скупштинама је доносила законе, изгласавала порезе и одлучивала о војним питањима. Међутим, ово управно тело постало је позорница доношења најважнијих политичких одлука тек после Жигмундове смрти.{{sfn|Унгер|Саболч|1968|p=40}}
У Угарској се развој сталежа може нарочито добро пратити на примеру нижег племства. Тада од разних привилегионих слободњака са мањим поседима (сервиенс, градски кмет, кнез, општински кмет насеља страних досељеника, нпр. Немаца /soltész/, итд.) настало је правно изједначено ниже племство. Изградња система племићких жупанија у целој земљи, чак и уз властелинску контролу, јачала су јединства нижег племства и њихова сталешка свест. Због тога је Жигмунд често тражио савезништво с њима. Током свог развоја ниже племство је учврстило и усталило — односно учинило наследним за своје потомке — своје привилегије (личну слободу, ослобођење поседа од пореза, жупанске самоуправе итд.), а постепено је постигло и то да буде укључено у државну политику.
 
== Стање у Угарској ==
Тога дана додјоше у Сињ по 3 одасланика града Трогира и Шибеника, да се договоре с Хрвојем Вукчићем ис Иваном Нелипићем. Ови дадоше Трогиранима повељу, којом им потврдјују старе повластице.20 Једнаку повељу добио је и град Шибеник, кому потврдише и посед неких земаља.21 Други су градови далматински још колебали. Задар се одлучио текар 27. августа 1402, примивши сутрадан у своју луку ратно бродовље, што га је довео маршал Вјекослав Алдема-рисцо, кога је краљ Ладислав Напуљски 17. јуни 1402. именовао својим намесником у Угарској, Хрватској, Далмацији и Славонији. 22 Алдемарисцо подје 6. септембар 1402. опседати град Врану. Са собом је повео Алдемарисцо 300 Напуљаца и 400 Задрана; њему је у помоћ Хрвоје послао 500 коњаника.23 Када се 12. октобар предала Врана, подје Алдемарисцо 19. октобар опседати град Љубач код Нина. Заузевши га 20. октобар, крене 25. октобар према С пије ту.24 Овај град без отпора признаде Ладислава, нашто Алдемарисцо 6. јануар 1403. потврди слобоштине града Спљета.23 Сигисмунду се изневерио такодјер богати Никола Франкопан, син ослободиоца краљице Марије. Ладислав Напуљски наградио је Николу Фран-копана тиме, што му је 26. јануар 1403. даровао град Окић са огромним имањем.26 Истовремено је за Ладислава у Угарској радио надбискуп Канижај. Неки се бискупи и великаши почетком г. 1403. у Великом Варадину састану и завере, да ће место Сигисмунда поставити на престо Ладислава. У Славонији пристаде уз Ладислава посебно ниже племство, које се о томе изјаснило на саборима у Слатини и Пожеги.27 Ондје се појавио такође Никола Хорват. син несретнога бана Ивана. Ипак је у Славонији јака странка Сигисмунд, коју воде кнезови Благајски, пожешка властела Бериславицева, браћа Горјански, Иван Моровић и Павле Зрински. Зато је у Славонији на пролеће г. 1403. дошло до грађанског рата, у којем буде Иван Моровић тешко рањен, а имања кнезова Горјанских немило похарана. Нови СИГИС-мундов бан Павле Бисен (Бессенво) провали у јужну Хрватску, али га онде дочека Вранско приор Мирко Бубек, који је такодје пристао уз Ладислава напуљског, те је водио Хрвојине чете. Бан буде потучен и ухваћен, па одведен у Задар, где га Бубек предаде Алдемарисцу.28 Почетком г. 1403. позову Ладислава његове присталице, нека додје у Хрватску. Овоме се позиву Ладислав одазове половином г. 1403. У Задар доплови 9. јул 12 великих бродова напуљских с витезовима, плаћеницима, коњима и житом. Сутрадан стиже у Задар војвода Хрвоје с Нелипићем ис много властеле босанске. Краљ Ладислав додје на 19. јули Са собом је довео бароне и племиће своје. Градјани га примише веома лепо. Два дана иза краља примакну се Задру надбискупи: острогонски и калочки, бискупи: загребачки, гјурски, њитрански и веспримски, бивши палатин Бубек, те многи великаши и племићи из Угарске и Хрватске. Краљ им с напуљском господом подје у сусрет до градских врата. Сутрадан (22. јула) почело се вијећати о начину, како ваља обавити крунисање. Ладислав је тражио, нека га круне у Задру; угарски пак достојанственици предлага, нека Ладислав с њима пође у Стони Биоград, где се крунишу краљеви угарски. Но Ладиславу је пред очима лебдила судбина несретнога оца његова. Он се у Столном Биограду не би осећао сигурним, дочим код Задра има за одбрану 30 ратних ладја. Посредством папиног посланика Ангела Ацциаиола буде напокон 30. јул 1403. одлучено, да ће се Ладислав крунити у Задру.29 Ладислава је 5. августа 1403. у стоној цркви задарској окрунио острогонски надбискуп Иван Канижај. 0 крунисању своме пише Ладисав још исти дан млетачкому дужду Михаљу Стену ово: „Уз највеће одобравање свију и уз најсилније одушевљење примисмо на главу свету круну (диадем), у десницу жезло, ау левицу јабуку” .80 То је задње крунисање на земљишту хрватском. Каквом ли се круном крунио Ладислав Напуљски? Сигисмунд радо истиче, да се Ладислав није крунио круном св. Стјепана.81 Ова се круна чувала у Вишеграду, гдје ју Сигисмунд концем августа 1403. показује великашима и народу, да докаже незаконитост крунисања Ладислава напуљског. Ради краткоће времена није се могла круна добавити из Напуља. мораху се дакле крунидбени реквизити добавити из којега града у Далмацији. Звонимирова круна и други крунидбени знакови чуваху се по свој прилици у Спљету. Краљ Ладислав изрично каже, да је код крунисања употребљена не само круна, већ и жезло и јабука. Исти крунидбени знакови употребљени су год. 1076. приликом крунисања Дмитра Звонимира. Ладислав се дакле у Задру додуше крунио за хрватскога и угарског краља, али вероватно хрватском круном. На ту мисао доводи нас чињеница, да Хрвати признавају Ладислава краљем својим, дочим га још исте године остављају његове присталице у Угарској. А можда би се тако дала протумачити и загонетка, да иза тога нестаје сваки траг хрватској круни. Није ли ју Пискутави Ладислав са собом одвео у Напуљ? Ладислав је учвршћење престола свога очекивао од пожртвовности присталица својих, односно од несреће супарника свога. Но Сигисмунда је и надаље пратила срећа. Његови приврженици (Никола Горјански и Шћибор Сци-борић) брзо разбију усташке војске и умире Угарску; Сигисмунд пак прогласи 8. октобар 1403. општу амнестију (помиловање) за све угарске и хрватске усташе, који му се покоре до извесног рока.32 Амнестију прихвате многи великаши, медју осталима такодјер Детрику Бубек и браћа Ка-нижаји.33 Мање је одзива Сигисмунд нашао код Ладиславових присташа у Славонији; зато им 4. и 6. новембар одуже њихове поседе, па их раздели приврзеници својим. Том приликом стече бан Ладислав Грдјевачки градове Воћин и Ораховицу. Ладислав Напуљски остаде у Хрватској само 3 месеца. У то је време и вршио краљевску власт. Тако је на пример 6. августа потврдио повластице граду Спљету, 16. августа Шибенику, 31. августа Трогиру, а 14. августа острву Брачу.34 Но чим је дознао за неверу својих приврженика у Угарској, престраши се и помисли на повратак у Напуљ. Мјесеца студеног оде Ладислав из Задра пут јужне Италије.85 краљ је по свој прилици пре одласка посетио град Трогир, где се 31. октобар 1403. чине приправе за његов дочек. "