Лилање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Преусмерена страница на Лила (народни обичај) ознака: ново преусмерење |
нематеријално културно наслеђе |
||
Ред 1:
{{Other uses|Лила}}
[[Датотека: Lile torch.jpg|мини|300п|<center>Лиле од брезове коре ([[Етнографски музеј у Београду|Етнографски музеј]], Београд.]]
'''Лила''' (олалија, оратник, оратница), запаљена сува [[бреза|брезова]] или [[трешња|трешњева]] [[кора]] (лила) уметнута у процјеп дрвеног штапа у [[магија|магијско]] - [[религија|религиозном]] [[народ]]ном [[обичај]]у. Лиле, лилање или олалија, је народни обичај код [[Срби|Срба]] пред [[Велике покладе]], уочи [[Ивањдан]]а, [[Петровдан]]а, [[Спасовдан]]а и [[Ђурђевдан]]а. Сличне обичаје налазимо код свих [[Словени|Словена]] и код многих других народа.<ref name="Kozara">Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.</ref>
Године 2017, на предлог [[Центар за културу „Вук Караџић” Лозница|Центра за културу „Вук Караџић”]] из [[Лозница|Лознице]], Обичај паљења петровданских лила или лилање уврштено је на [[Листа нематеријалног културног наслеђа Србије|листу нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref name="етнографски">{{cite web|title=Паљење петровданских лила, лилање |url=http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/paljenje-petrovdanskih-lila-lilanje |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Енографски музеј у Београду |accessdate=9. 8. 2019}}</ref>
== Вук Караџић о лилама ==
»Лила (брезова или трешњова) оно што се огули са брезове или тређшњове коре као хартија. Лила има у себи смоле и може горети као луч.«<ref>Стефановић Караџић В, Српски рјечник, НОЛИТ, Београд, 1972.г.</ref>
== О имену ==
По неким ауторима ријеч лила изведена је од олалија. По другима је у називу олалија очуван траг римског обичаја '' Parilia '' посвећен римском божанству '' Palesu '', кога су римски пастири празновали 21. априла. А имена оратник и оратница којим се понегде означава овај обичај, изводе се из старословенског коријена ''ора'' сачуваног у ријечи орити (пјесма се ори). <ref name="Kozara" />
== Обичај ==
Млађи свијет пали лиле. Упаљене лиле баца преко кровова и носи око торова изговарајући: „Лила гори , жито роди“, или „ Машала, весело нам лиле горе, да нам краве добро воде“. У неким крајевима се на покладе пале велике гомиле сламе које би затим дјеца, дјевојке и момци прескакали „ради здравља“. На наше ове обичаје могли су утицати и сродни обичаји затећених домицилних становника Балкана. <ref name="Kozara" />
== Поријекло обичаја ==
Обичај је старији од [[хришћанство|хришћанства]]. Ватра у ноћи плаши и тјера демонске силе чувајући људе, животиње и усјеве. Ватром се доказује моћ, овладавање али и пријатељство са овом „опасницом“. Према томе ове буктиње нису ништа друго до покретне ватре заштитнице. (У Босанској Крајини се каже љуљати и лилати.) <ref name="Kozara" />
== Паљење петровданских лила или лилање ==
Обичај прављења и паљења петровданских лила вековима је присутан код [[Сточарство|сточарског]] становништва на подручју [[Шумадија и западна Србија|западне Србије]] и везан је за празник [[Петровдан]], посвећен [[Свети апостоли Петар и Павле|Светим Апостолима Петру и Павлу]] који се прославља 12. јула. Неколико дана пре Петровдана чланови заједнице праве лиле од брезове или трешњеве коре. Кора се тракасто ољушти и савије кружно попут ,,ветрењаче“ и причврсти на врх [[Леска|лесковог]] штапа дужине око 1 метар, а потом суши неколико дана. Централни догађај светковине, односно паљења ватри се одиграва уочи Петровдана и праћен је низом обичаја, међу којима су и брање цвећа и плетење венчића. Са првим сумраком стока се затвара у торове, где се обавља мужа и кићење цветним венцима. Одмах потом деца и омладина пале лиле и са њима трче око торова, певајући: „''Куда лиле ходиле, туда краве водиле.''” У исто време пале се ватре на раскрсницама, где уз песму, игру и шалу овај вид окупљања мештана прераста у народно весеље које траје до дубоко у ноћ.
Овај обичај карактеристичан је за области око [[Шабац|Шапца]], [[Лозница|Лознице]], [[Ваљево|Ваљева]], [[Сјеница|Сјенице]], [[Нова Варош|Нове Вароши]] и [[Ивањица|Ивањице]], а 2017. године уврштен је на Листу нематеријалног културног наслеђа Србије<ref name="етнографски" />
==Види још ==
* [[Нематеријално културно наслеђе]]
* [[Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије]]
== Референце ==
{{reflist|2}}
{{Листа нематеријалног наследства Србије}}
[[Категорија:Kultura Srbije]]
| |||