Ливије Радивојевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
У некрологу 1903. године за њега се каже: ''Сјајан, висок и завидан положај у друштву и држави наследио није, него је са најнижег места, па до горе прокрчио пута спремом својом великом, честитошћу својом ретком и одлучношћу и енергијом којој нема равне.''<ref>"Српски сион", Београд 1903.</ref>
Изабран је за првог почасног председника [[Савез српских земљорадничких задруга|Савеза српских земљорадничких задруга]] и био оснивач и почасни председник [[Српска банка|Српске банке]] у Загребу. Подржао је идеју [[Владимир Матијевић|Владимира Матијевића]] код однивања [[Српско привредно друштво Привредник (1897—1946)|Српског привредног друштва Привредник]].
Учествовао је као члан у раду [[Благовештенски сабор|Благовештенског сабора]] [[1868]]. године, где је уз [[Јован Живковић|барона Јована Живковића]] и [[Александар Стојачковић|Александра Стојачковић]] заступао традиционалну српску политику, залажући се за српске територијалне захтеве, који су у то време били већ скоро напуштени.<ref name=autogenerated1/> Члан је Пакрачке епархијске скупштине у Пакрацу, из реда световњака, у више сазива (од 1892)<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1892.</ref>, а 1900. године је изабран за подпредседника исте. Редовно је као правник члан епархијске Конзисторије (духовног суда). Видећи да је политика одступања погрешна, радио је на потврђивању српске аутономије, која се свела на црквене и школске послове, али је свакако утицала на то да је дошло до краљевског рескрипта.
| |||