Ливије Радивојевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 22:
== Биографија ==
 
Рођен је у [[Сремска Каменица|Каменици]] у [[Срем|Срему]], као млађи брат просветног добротвора [[Љубомир Радивојевић|Др Љубомира Радивојевића]]. Илија Радивојевић је 1931. године државни земљодржачки Каменички рентмајстер.<ref>Јевта Поповић: "Свеславије или Пантеон", Будим 1831.</ref> Гимназију је учио у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], филозофију у [[Сегедин]]у, а у [[Пешта|Пешти]] је учио права. Године [[1843]]. положио је докторат, а идуће године и адвокатски испит.
 
Године [[1848]]. изабран је за председника жупанијског судског стола у [[Рума|Руми]], а [[1853]]. године постављен је у [[Темишвар]]у за помоћног известиоца при царско-краљевском вишем земаљском суду. Ту је изабран и за почасног грађанина. Убрзо је, [[1861]]. године наименован за већника и известиоца Краљевског банског стола у [[Загреб]]у и [[Хрватска дворска канцеларија|Хрватске дворске канцеларије]] у [[Беч]]у. По њеном укидању, стављен је на располагање, а [[1874]]. године постављен је за председника [[Стол седморице|Стола седморице]] у Загребу. Био је на челу највишег судства у Троједној краљевини. Ову високу дужност обављао је све до [[1891]]. године, када је пензионисан по својој молби.<ref name=autogenerated1>Дејан Медаковић, Срби у Загребу, Нови Сад, 2004</ref> Био је прави царски и краљевски прави тајни саветник у Бечу (1862-1868).<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме", 4. део, Беч 1862.</ref>
 
Године 1899. када је о Малој Госпојини у Сремској Каменици освећивана оправљена православна црква, Ливије је у свом дому угостио Патријарха српског Георгија Богдановића.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1899.</ref>