Википедија

Ливије Радивојевић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 22:
== Биографија ==
 
Рођен је у [[Сремска Каменица|Каменици]] у [[Срем|Срему]], као млађи брат просветног добротвора [[Љубомир Радивојевић|Др Љубомира Радивојевића]] (1818-1895). Отац Илија Радивојевић је 1831. године државни земљодржачки Каменички рентмајстер.<ref>Јевта Поповић: "Свеславије или Пантеон", Будим 1831.</ref> Илија је био управник властелинског имања Марцибањевог у Каменици.<ref>Mjesečnik: glasilo Pravnic ̆koga druștva, 1903.</ref> ГимназијуОсновну школу је Ливијезавршио у Петроварадину, а гимназију је похађао и матурирао са одличним учиоуспехом у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]],. Филозофију је филозофијуслушао у [[Сегедин]]у, агде је био први по успеху међу 149 ученика. Студирао је мађарска права у [[Пешта|Пешти]], где је учио права. Године [[1843]]. положиогодине јеодбранио докторат, а идуће 1844. године иположио адвокатски испит.
 
До Мађарске буне радио је као адвокат у Срему, а затим улази у државну службу. Године [[1848]]. изабран је за председника жупанијског судског стола у [[Рума|Руми]]. Био је извесно време срески судија у Ердевику и Руми.<ref>"Босанска вила", аСарајево 1903.</ref> Од [[1853]]. године постављен је у [[Темишвар]]у за помоћног известиоца при царско-краљевском вишем земаљском суду. Ту је изабран и за почасног грађанина. Убрзо је, [[1861]]. године наименован за већника и известиоца Краљевског банског стола у [[Загреб]]у, и [[Хрватска дворска канцеларија|ХрватскеХрватско-Славонске дворске канцеларије]] у [[Беч]]у. Био је царски и краљевски тајни саветник у Бечу (1862-1868).<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме", 4. део, Беч 1862.</ref> Прави тајни царски саветник постао је 1881. године. По њеном укидању, стављен је на располагање, а [[1874]]. године постављен је за председника [[Стол седморице|Стола седморице]] у Загребу. Био је на челу највишег судства у Троједној краљевини. Ову високу дужност обављао је све до [[1891]]. године, када је пензионисан по својој молби.<ref name=autogenerated1>Дејан Медаковић, Срби у Загребу, Нови Сад, 2004</ref>
 
Године 1899. када је о Малој Госпојини у Сремској Каменици освећивана оправљена православна црква, Ливије је у свом дому у Каменици угостио Патријарха српског Георгија БогдановићаБранковића.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1899.</ref>▼
Био је царски и краљевски прави тајни саветник у Бечу (1862-1868).<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме", 4. део, Беч 1862.</ref> Радио је тада у краљевској дворској Хрватско-Славонској канцеларији у престоници.
 
▲Године 1899. када је о Малој Госпојини у Сремској Каменици освећивана оправљена православна црква, Ливије је у свом дому угостио Патријарха српског Георгија Богдановића.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1899.</ref>
 
Блистава каријера доказује какав је углед уживао, и зашто је за њега речено да је био „симбол права и правде“. То потврђује и признање његових политичких противника окупљених око листа „Хрватско право“. Приписиване су му заслуге што је „у Хрватској уопште могуће издавати независно опозиционо гласило“. Међу првима је почео да ради „на нашем економском подизању побољшавањем нашег господарског стања“.
Линија 40 ⟶ 38:
Видећи да је политика одступања погрешна, радио је на потврђивању српске аутономије, која се свела на црквене и школске послове, али је свакако утицала на то да је дошло до краљевског рескрипта.
 
Ливије је умро 7. фебруара 1903. године у Малој Млаки, на имању свог зета Марцела пл. Кушевића. Више пута је одликован. Носилац је Велекрста (великог крста) реда Фрање Јосипа од 1889. године.
 
Његов син др Никола Радивојевић је 1906. године као дотадашњи "вијећник Банског стола", именован за Великог жупана личког.<ref>"Српско коло", Загреб 1906.</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ливије_Радивојевић”