|
}}
{{Јужнословенски језици}}
'''Словеначки језик''' ({{јез-сл|slovenski jezik}} или -{''slovenščina''}-) је [[матерњи језик]] око 1.750.000 [[Словенци|Словенаца]] у [[Словенија|Републици Словенији]], где је [[службени језик]], затим припадника словеначке мањине у [[Аустрија|Аустрији]] (око 60.000 у Корушкој и Штајерској), [[Италија|Италији]] (око 54.000 у Бенешкој Словенији, Резији, [[Трст]]у и Горици), [[Хрватска|Хрватској]] (11.800-13.100) и [[Мађарска|Мађарској]] (2.700). Број словеначких емиграната у [[Северна Америка|Америци]], [[Западна Европа|западној Европи]] и [[Аустралија|Аустралији]] процењује се на око 400.000.Према броју становника,има пуно дијалеката(Vsaka vas ima svoj glas/Свако село има свој глас).
== Спољашње везе ==
Словеначки је западно [[Јужнословенски језици|јужнословенски језик]] и један од ретких [[Индоевропски језици|индоевропских језика]] који је сачувао дуализам(dvojina).За данашње писање на словеначком језику користи се Гајица, фонт назван по Људевитu Гају, који је направио реформу уз помоћ чешког алфабета. Данас можемо наћи име Словенска Гајица али исто тако се може чути за Словеначки алфабет израз Словеница. Словеница се користи од Мартовске револуције 1848. До тада се је користила Бохоричица.
<br />
== '''Именовање''' ==
Немци су Словеначки језик некад звали "Wendisch" тј."Windisch",Словенци у неким крајевима су га дуго звали Кранјски језик.Док су се на другом крају Словеније становници Корошке и Штајерске су већ у 18.веку себе звали Словенци.Корен ''словен-'' је био већ добро знан у Русији, у регији Лаб,данашнја Немачка(''Словинци''),у Словачкој,у Хрватској [[Кајкавски језик|Кајкавској]] регији( Загреб,Чаковец,Карловац) и чак по целој [[Чакавско наречје|Чакавском]] подручју и приморју све до [[Дубровник|Дубровника]](''Словински'').Данас Хрвати зову Словеначки ''Словенски језик'', Руси ''Словенскиј ,''Немци ''Slowenisch ,''на енглеском је ''Slovene / Slovenian.''Чак и Словаци зову свој језик ''Slovenčina , a'' своје суграђанке Словенке i звоју земљу ''Slovensko.''
<br />
== '''[[:sl:Slovenska_abeceda|Словеначка Абецеда]]''' ==
Словеначка абецеда има 25 слова:''a b c č d e f g h i j k l m n o p r s š t u v z ž ;'' са којима се пише 29 гласова.Користи се 3 граматичка броја(једнина,двијина,множина),6 [[:sl:Sklon|падежа]] и 3 пола.
<br />
=='''Дијалекти'''==
{{Commonscat|Slovenian language}}
По неким проценама у Словенији се говори 48 дијалеката и наречја.Таква разноврсност је настала због географских,политичких,историјских,друштвених и других утицајима
Словенија има 8 дијалектских група: долењска,горењска,корошка,приморска,штајерска,панонска,ровтарска и кочевска.
Словеначка наречја могу бити толико различита да се неке групе међу собом једва шта споразумеле.
У јавности се користи књижевни Словеначки језик,који се може срести само у књижевности и у јавности.Књижевни Словеначки језик се темељи на централним наречјима(горењски и долењски)
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Map_of_Slovenian_dialects.svg#/media/File:Map_of_Slovenian_dialects.svg
{{клица}}
<br />{{Словенски језици}}
{{Службени језици ЕУ}}
| 