Вук Мандушић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Умрли 1648. помоћу геџета HotCat
м Исправљање ситних грешака
Ред 1:
{{Инфокутија војно лице
| име = Вук Мандушић
| слика = Spomen-poprsje Vuka Mandušića.jpg
| опис_слике = Биста Вука Мандушића на [[Цетиње|Цетињу]]
| датум_рођења =
| место_рођења = [[Далматинска Загора]]
| држава_рођења = {{застава|Османско царство}}
| датум_смрти = [[31. јул]] [[1648]].
Ред 11:
| место_укопа =
| коорд_места_укопа =
| служба = {{застава|Млетачка република}}
| школа =
| војска =[[Морлаци (млетачки добровољци)|Морлачка војска]]
| род =
| године_службе = 1645—1648.
| чин = {{јез|vec|capo direttore de Morlacchi del territorio di Sebenico}}{{sfn|Aubin|1974|p=243}}
| командант =
| ратови = [[Кандијски рат]]
| награде =
}}
 
'''Вук Мандушић''' (ум.умро [[31. јул]] [[1648]]) био је {{јез|vec|capo direttore}} [[Морлаци (млетачки добровољци)|Морлачке војске]], један од најистакнутијих [[харамбаша]] у [[Далматинска Загора|Далматинској Загори]], који се борио против [[Османско царство|Османског царства]] у [[Кандијски рат|Кандијском рату]]. Он је један од чуваних јунака [[Српске епске народне пјесме|српске]] епске поезије. [[Петар II Петровић Његош]] обесмртио је Вука Мандушића у „[[Горски вијенац|Горском вијенцу]]”.
 
== Рани и лични живот ==
 
Вука Мандушића су називали [[Морлаци|Морлахом]] или [[Власи (Балкан)|Влахом]],{{sfn|Десница|1991|p=89—97}} а његово родно мјесто је непознато, али генерално се сматра да је рођен негдје у Далматинској Загори.{{sfn|Десница|1991|p=89—97}} Неколико мјеста у залеђу данашње [[Шибенско-книнска жупанија|Шибенско-книнске жупаније]] се сматра могућим мјестима рођења, међу којима су: [[Рупе (Скрадин)|Рупе]] код [[Скрадин]]а, према усменој традицији коју је 1756. године сачувао франачки монах [[Андрија Качић Миошић]],{{sfn|Matić|1942|p=24, 492–493}}{{sfn|Mandušić|1998|p=37}} и [[Петрово поље (Далмација)|Петрово поље]].{{sfn|Историски записи|1948|p=37}} Пошто је Вук Мандушић опјеван у Његошевом дјелу,које је из 19. вијека, дјело је било под утицајем додатних теорија,{{sfn|Десница|1991|p=89—97}} да је из [[Велестово|Велестова]] и да је хајдуковао у [[Равни Котари|Котарима]]{{sfn|Томовић|1999|p=514}}{{sfn|Стварање|1964|p=701}} или да су поријеклом из [[Тетово|Тетова]] (данашња [[Република Македонија]]), прије него што су се населили у [[Средска|Средску]] (данашње [[Косово и Метохија]]),<ref>{{cite web|title=Презимена, село Средска (Призрен) - Порекло|url=http://www.poreklo.rs/2012/05/05/prezimena-selo-sredska-prizren/|website=Порекло|accessdate = 27. 12. 2017|language=sr|date = 5. 5. 2012}}</ref> док остали трвде да је то друга особа са истим именом.{{sfn|Стварање|1964|p=701|}}
 
Линија 33 ⟶ 32:
 
== Каријера ==
 
Током Кандијског рата (1645—1669), била је потребна чврста организација, са официрем који је био командант неколико харамбаша.{{sfn|Прилози|1958|p=111}} У почетку је ова позиција била неутврђена.{{sfn|Прилози|1958|p=111}} Свештеник Стјепан Ш/Сорић се наводио као {{јез|vec|governator delli Morlachi}}, [[Петар Смиљанић]] као {{јез|vec|capo}}, Вук Мандушић као {{јез|vec|capo direttore}}, [[Јанко Митровић]] као {{јез|vec|capo principale de Morlachi}}, [[Јован Драчевац]] као {{јез|vec|governator}} и многи други.{{sfn|Прилози|1958|p=111}} „Ускочка” или „морлачка” војска имала је мање од 1.500 бораца.<ref>{{cite book|title=Istorija srpskog naroda, Volume 3, Part 1|author=Radovan Samardžić|publisher=Srpska knjiiževna zadruga|year=1981|language=Serbian|url=https://books.google.com/books?id=XnNpAAAAMAAJ}} {{quote|Ускочку војску, у којој укупно није било ни 1.500 људи, предводили су, поред осталих, харамбаше Петар Смиља- нић, поп Стеван Суботић (Сорић) и калуђер Петроније Селаковић.}}</ref>