Арије — разлика између измена

Став прихваћен у Никеји није одговарао правом стању унутар хришћанства. Снаге у цркви биле су друкчије распоређене него што је био случај на сабору. Како је мала већина извршила насиље над великом мањином без уступака, освојена победа заснивала се на крхким темељима. Реакција на одлуку сабора потекла је од Јевсевија из Никомидије, искусног политичара аријанске оријентације. Јевсевије је против свог уверења потписао никејски симбол вере, али је после тога дипломатском мудрошћу настојао да исправи грешку. Аријанци су захтевали избацивање небиблијских појмова из симбола, што је захтев који се није могао лако одбити. Они су започели критику верско-филозофске формулације о истој суштини са образложењем да је она за лаика неразумљива. Преко сестре цара [[Константин Велики|Константина]], чији је саветодавац био Јевсевије, дошло је до заокрета који је на нови начин прерасподелио истину и заблуду. Константинова политика била је заинтересована за пацификацију цркве, па је стога тежио измирењу са увређеним аријанцима, који су гласно говорили о опасности [[дитеизам|дитеизма]]. Царева помирљивост је [[330]]. године чак резултовала позивом Арију да се врати, у намери да се исправи нанета неправда. Прогнаник није одмах прихватио позив, вероватно више из неповерења него из непокорности. Напослетку се запутио на Константинов двор, где је цар милостиво примио пекадашњегнекадашњег прогнаника.