Никола Ђурковић (народни херој) — разлика између измена

Рођен је [[19. мај]]а [[1908]]. године у [[Рисан|Рисну]], у [[Бока которска|Боки которској]]. Потицао је из средње имућне трговачке породиципородицe. У родном месту завршио је основну школу, а гимназију [[1928]]. године у [[Котор]]у. У јесен 1928, отпутовао је у [[Француска|Француску]] где је почео да учи правне науке, и то најпре у [[Монпеље]]у, а затим у [[Париз]]у. Током боравка у Паризу, граду некад чувене [[Pariska komuna|Париске комуне]] упознао се са револуционарним радничким покретом. Поред студирања, занесен идеалима борбе за боље услове живота, учествовао је у [[демонстрација]]ма, [[штрајк]]овима и митинзима и другој борби за економска и политичка права. Постепено се и сам укључио у студентске манифестације, те постао члан међународне организације „[[Црвена помоћ]]”. После завршетка студија и одбране доктората, напустио је Француску и вратио се у [[Краљевина Југославија|Југославију]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=232}}

Најпре је радио у [[Београд]]у, а затим као судски приправник у [[Гњилане|Гњилану]], [[Крушевац|Крушевцу]] и [[Струмица|Струмици]]. Већ [[1933]]. године, на општинским изборима, иступао је као политички пропагатор на великом збору у [[Црквице(Бока Которскакоторска)|Црквицама]], у Боки которској, у корист демократске опозиције. Све више изучавајући дела [[Карл Маркс|Маркса]] и [[Владимир Лењин|Лењина]], и упознајући се са стварношћу [[капитализам|капиталистичког]] друштва, прихватио је [[комунизам|комунистичку]] идеју. Године 1933. године постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). На изборима 22. новембра [[1936]]. године, у оштрој конкуренцији против владиног кандидата, био је изабран за председника општине Рисан. Због директног учешћа у отпремању [[Југословени у Шпанском грађанском рату|добровољаца у Шпанију]], у јесен [[1937]]. године смењен је с положаја председника општине. Међутим, то га није спречило да и даље, као човек који је одабрао адвокатску професију, може деловати као комуниста; веома активно је радио на јачању партијске организације и радничког покрета.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=233}}

Након расформирања Орјенског батаљона, [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|јуна 1942.]] године, када је настала привремена криза [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког покрета у Црној Гори]], Ђурковић је остао на територији Боке и у илегалним условима, као секретар Месног комитета КПЈ за Херцег Нови, радио је на одржавању и повезивању партијске организације. Заједно са другим бокељским комунистима, у најтежим условима илегалног рада, борио се против окупатора. У потрази за њима, непријатељ је стално претраживао терен, па је успео да похвата већину бивишихбивших бораца батаљона. Група у којој се налазио Ђурковић успела је да се одржи, непрекидно дејствујући по падинама [[Орјен]]а, па чак и да се убаци у Рисан, где је у илегалним условима радила на организовању разних акција. Према неким подацима, та група је организовала и уништење муницијског складишта у Веригама, а то је била једна од највећих диверзија у Боки которској [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1942.|јула 1942.]] године. Упркос разноврсном терору непријaтеља над становништвом Боке, услед присуства ове партизанске групе и мобилизације нових бораца, почела је нагло да се поправља ситуација.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=233}}

Крајем јануара 1943. године, на његову иницијативу заказан је састанак свих руководећих комуниста из херцегновског среза. Састанак на коме су се чланови Бироа Месног комитета КПЈ за Херцег Нови састали са представницима рисанско-кривошијске и херцегновске групе илегалаца, одржан је у селу [[Поди (Херцег Нови)|Поди]], код [[Херцег Нови|Херцег Новог]], али због недовољне будности, као и због издаје на терену, окупаторске власти су сазнале за овај састанак и мобилисале јаке снаге да ухвате и ликвидирайуликвидираjу комунистичке вође. Након састанка, група чланова МК, међу којима су поред Ђурковића били — [[Саво Илић]], Данило Павичић Дашо и Стјепан Шаренац Шћепо, сместила се у једној стаји у Подима, у засеоку Тушупи, где је имала задатак да донесе закључке о даљој политичко-партијској активности у западној Боки которској. Када су били откривени, у рано јутро [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.#21. јануар|21. јануара 1943.]] године, прихватили су борбу и бомбама покушали пробој. Најпре су страдали Павичић и Шаренац, а Ђурковић и Илић су потом спалили партијску архиву и кренули у покушај пробоја у коме су погинули.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=233}}