Арнулф Карантанијски — разлика између измена

'''Арнулф Карантанијски''' или '''Арнулф Корушки''' ({{јез-нем|Arnulf von Kärnten}}; [[850]]—[[8. децембар]] [[899]]) је био краљ [[списак владара Немачке|Немачке]] (887—899), [[краљ Италије]] (896—899) и [[цар Светог римског царства]] (896—899).<ref>East Francia had been split from the rest of [[Frankish Realm]] by the [[Treaty of Verdun]] in 843. It evolved into [[Holy Roman Empire]] after end of Carolingian rule.</ref> Члан је каролиншке династије Источне Франачке (Немачке), која се одвојила [[Верденски споразум|Верденским споразумом]] [[843]]. године. Арнулф је незаконити сина [[Карломан Баварски|Карломана Баварског]].

 

 

Арнулф је био незаконити син [[Карломан Баварски|Карломана Баварског]],<ref>Bradbury, Jim. ''The Capetians: Kings of France 987-1328''. Bloomsbury Publishing, 2007. p 31</ref><ref>McDougall, Sara. ''Royal Bastards: The Birth of Illegitimacy, 800-1230''. Oxford University Press, 2017. p 91</ref> и Лиутсвинде,<ref>Also Litwinde or Litwindie</ref> која је можда била сестра Ернста, грофа баварског [[Nordgau (Bavaria)|Нордгау Маргравијата]] на подручју [[Горњи Палатинат|Горњег Палатината]], или можда гувернера [[Пасау]]а, према другим изворима. После Арнулфовог рођења, Карломан се оженио, пре 861. године, ћерком тог истог грофа Ернста, која је умрла након 8. августа 879. године. Како се о Арнулфовој незаконитости говори углавном о западно-франачкој историографији,<ref>[http://www.manfred-hiebl.de/mittelalter-genealogie/karolinger_ostfraenkische_linie/karlmann_ostfraenkischer_koenig_880.html Konecny, Silvia. ''Die Frauen des karolingischen Königshauses. Die politische Bedeutung der Ehe und die Stellung der Frau in der fränkischen Herrscherfamilie vom 7. bis zum 10. Jahrhundert.'' PhD thesis Vienna 1976, p. 139]</ref> сасвим је могуће да су те две жене у ствари једна те иста особа и да се Карломан оженио Арнулфовом мајком, чиме је легитимизирао свог сина.<ref>[http://www.mittelalter-genealogie.de/karolinger_ostfraenkische_linie/luitswinda_mutter_kaiser_arnulfs_891.html Mediaeval Genealogy: Liutswind:] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20030902183355/http://www.mittelalter-genealogie.de/karolinger_ostfraenkische_linie/luitswinda_mutter_kaiser_arnulfs_891.html |date=September 2, 2003 }} Various theories about her descent and her relation to Carloman (in German)</ref>

 

 

Најпре је добио [[карантанија|војводство Карантанију]], када је [[Карломан Баварски]] [[880]]. поделио царство дајући [[Лудвиг Млађи|Лудвигу Млађем]] Баварску, а [[Карло III Дебели|Карлу Дебелом]] Италију. Одрастао је у [[Карантанија|Карантанији]], тако да су га [[Карантанци]] сматрали својим војводом.

Одиграо је водећу улогу у свргавању цара [[Карло III Дебели|Карла Дебелог]]. Уз помоћ племства постаје краљ [[списак владара Немачке|Немачке]] [[887]]. године. Карло Дебели је тада тражио само неколико краљевских кућа у Швабији, што му је Арнулф одобрио.

 

 

Током власти имао је неколико успеха, али сви успеси су били кратког даха. [[Нормани]] су дошли до Лотарингије и [[26. јун]]а [[891]]. крај [[Мастрихт]]а су жестоко поразили немачку војску. Арнулф је тада скупио војску и [[1. новембар|1. новембра]] 891. крај Левена је нанео огроман пораз Норманима. Хроничари кажу да од мртвих Нормана није могла река да тече. После те победе на том подручју је изградио замак.

 

 

Покушао је више пута да заузме [[Великоморавска кнежевина|Велику Моравску]]. Велика Моравска је била огромна словенска држава, која је обухватала данашњу [[Чешка|Чешку Рерублику]], [[Словачка|Словачку]] и [[Мађарска|Мађарску]]. У почетку није имао никаквог успеха у борбама против Велике Моравске. Арнулф се [[892]]. обратио [[Мађари]]ма да му помогну против [[Великоморавска кнежевина|Велике Моравске]]. Мађари су у почетку помагали, а онда се [[894]]. окрећу против Арнулфа, тако да је Арнулф био принуђен да води мировне преговоре са Великом Моравском. Током [[895]]. [[Чешка (Бохемија)]] се одвојила од Велике Моравске и постала вазал Немачке. Склопљен је споразум између Арнулфа и бохемијског кнеза [[Борживој I, војвода Чешке|Борживоја]]. Борживој је склопио тај споразум да га Арнулф не би нападао.

 

 

Папа Формоз га позива у помоћ да би се решио Ламберта и Гија Сполетског. Помогао је папи и постао је [[краљ Италије]] и [[цар Светог римског царства]] [[896]]. године. Међутим Италијом је могао владати само док је лично боравио у њој. Чим би се удаљио из Италије већину Италије би заузели присталице Ламберта Сполетског или Беренгера Фриулског.