Манастир Крушедол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 8:
| држава = {{застава|Србија}}
| година оснивања = [[16. век]]
| ктитор = [[Ђорђе Бранковић (деспот)|
| локација = [[Крушедол]]
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
Ред 16:
Сам манастир се налази у атару села [[Крушедол]], на путу између сремског градића [[Ириг]] и села [[Марадик]]. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у [[Срем]]у - [[Бранковићи|Бранковића]].
Крушедол се састоји од две целине, мушког манастира са црквом посвећеном [[Благовести]]ма који је основао владика [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Максим Бранковић]] и женског манастира са [[Сретењска црква у Крушедолу|црквом посвећеном Сретењу]], који је подигла његова мајка, замонашена деспотица [[Ангелина Бранковић|Ангелина]].
[[Датотека:Сахрана краља Милана у манастиру Крушедол.jpg|мини|десно|
Владика Максим започиње изградњу манастира Крушедол који постаје седиште Београдско-сремске митрополије. Саграђени су манастирска црква посвећена Благовештењу и конаци на земљишту српског деспота [[Јован Бранковић|Јована Бранковића]] између [[1509]]. и [[1521]]. године.<ref name="светлана томин књига">{{cite book |last1=Томин |first1=Светлана |title=Деспот Ђорђе Бранковић - Свети владика Максим |date=2016 |publisher=Епархија сремска |location=Сремски Карловци}}</ref> Претходно је деспот Јован у Беркасову издао даровну грамату 4. маја [[1496]]. године. У њој је навео да ''16 својих у Срему лежећих села'' даје манастиру Крушедолу.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/dokument/1083/serbska-pcela-1841''Сербска пчела'', Будим 1841, стр:70-72.] Приступљено 7.8.2019.</ref>
Породица [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Ђорђа Бранковића]], два патријарха Српске православне цркве и краљ [[Милан Обреновић]] су сахрањени у Крушедолу.
== Историја ==
Манастир је основао [[Ђорђе Бранковић (деспот)|деспот Ђорђе Бранковић]] (у монаштву назван Свети Максим) уз помоћ влашког војводе [[Јован Њагој|Јована Њагоја]], између [[1509]]. и [[1516]]. године. Неки истраживачи сматрају да се на том месту налазило светилиште [[стара словенска вера|старе словенске вере]].<ref>Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба, Српска књижевна задруга, Београд, 1973.</ref>
Недалеко од манастира Крушедола, мајка Ангелина је подигла цркву и женски манастир у којем је и сама живела. Та црква је касније постала парохијска црква села Крушедола. У [[19.
У историји монаштва се постојање двојних манастира може пратити од најстаријих времена, а могућност њиховог оснивања предвиђена је већ типиком Светог Василија Великог.<ref name="књига Манастир Крушедол">{{cite book |last1=Тимотијевић |first1=Мирослав |title=Манастир Крушедол (књига 1 и 2) |date=2008 |publisher=Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине |location=Београд |page=13-}}</ref>
У манастиру су одржана два српска црквено-народна сабора [[1706]]. и [[1708]]. године.
Приликом повлачења [[Турци|Турака]] из [[Срем]]а [[1716]], манастирски конаци су оштећени, а црква спаљена.
=== Обнављање Манастира === Обнављање манастира је почело [[1721]]. године и завршено крајем шесте деценије [[18. век]]а. Митрополит Вићентије Поповић је направио општу кухињу, трпезарију, подрум. Највеће заслуге је имао
Уз западно крило конака изграђен је високи барокни звоник [[1726]], висок 16 хвати, који су платили Новосађани, Богдановићи - Недељко, Стојић и Василије. Браћа су и звона поставили и цркву покрили.<ref>"Србски народни лист", Будим 1841. године</ref> Између [[1742]]. године када је продужена предња страна манастира и [[1750]]. године обновљена је [[Црква (грађевина)|црква]]. Изградња четвоространих манастирских конака завршена је [[1753]]. године. Проигуман Пајсије подигао је пред црквом "клисарницу"са ћелијама и подрумом. Духовник Софроније обновио је ћелије. Хаџи Исаија из манастира Грабовца,
Током 1855-1856. године вршена је велика обнова здања и кровова манастирских. Кнез Михајло Обреновић је [[1856]]. године приложио манастиру 2000 ф. за оправку. А Карловчанин, адвокат Стефан Ристић платио је да се плехом покрије олтар на капели Св. Максима архиепископа и Деспота српског, у којој су тада биле мошти преподобне мајке Ангелине.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1856. године</ref>
Георгије епископ Темишварски је 1751. године дао да се
[[Датотека:Krušedol monastery.jpg|мини|лево|280п|Најстарије иконе на иконостасу су из XVI века]]
[[Иконостас]] је компонован од икона из четири периода. Најстарије су иконе апостола са [[Исус|Христом]], [[Богородица|Богородицом]] и
Године 1724. манастирско братство је чинило 26 калуђера, међу којима су били: Никанор Мелентијевић, епископ Крушедолски, Атанасије архимандрит Крушедолски, проигумани Авакум и Георгије, Стефан духовник, Хаџи Авакум, те девет јеромонаха, шест ђакона и четири проста монаха.<ref>"Србски народни лист", Будим 1840. године</ref>
У [[Други светски рат|Другом светском рату]], манастир није разорен, али је опљачкана богата и вредна манастирска [[благајна|ризница]]. Манастир је после рата обновљен.
▲[[Датотека:Сахрана краља Милана у манастиру Крушедол.jpg|мини|десно|200п|Сахрана краља [[Милан Обреновић|Милана]] у манастиру Крушедол]]
У цркви, испред иконостаса, налазе се кивоти у којима су смештени остаци моштију светих Бранковића, тј. деспота Ђорђа Бранковића (монах Максим) и његових родитеља Ангелине и слепог Стефана Бранковића. Новосадски биров Давид Рацковић је 1759. дао да се ти ћивоти начине и обоје. У припрати са десне стране налазила се зидана гробница Св. Максима (1838). У манастирској цркви, у припрати леже и посмртни остаци многобројних значајних Срба. Између осталих ту су сахрањени: патријарх [[Арсеније III Црнојевић|Арсеније III Чарнојевић]] (1706), митрополит [[Исаија Ђаковић]] (1708), патријарх [[Арсеније IV Јовановић Шакабента]] (1748), митрополит [[Викентије Поповић]] (1725), гроф [[Ђорђе Бранковић (гроф)|Ђорђе Бранковић]] (ту од 1744), пуковник граничарски [[Атанасије Рашковић]] (умро 1753), војвода [[Стеван Шупљикац]] (1848), књегиња [[Љубица Обреновић]] и краљ [[Милан Обреновић]].
По историјско-културној улози, по богатству ризнице манастира, чувеном иконостасу и живопису, другим реликвијама, манастир Крушедол је један од најзначајнијих [[Фрушкогорски манастири|Фрушкогорских манастира]]. Ту су се половином 19. века чувале повеље - хрисовуља Молдавског војводе из [[1642]]. године (на влашком језику), затим она коју су [[1685]]. године дали руски цареви Јован и Петар Алексијевић (на руском), те ону издату од стране војводе Каравлахијског 1707. године. У ризници је било и рукописно јеванђеље, које је написао 1514. године јеромонах Панкратије.<ref name="automatski generisano1" />
== Пет векова постојања Манастира Крушедол ==
На дан [[13.
[[Манојло Грбић]] на 265. стр "Карловачког владичанства" (1. књига од 3) на више места наводи назив села и манастира Крушедо, а не Крушедол.
== Манастир данас ==
Манастиру је враћено, некада одузетих, 28 хектара шуме и 160 хектара обрадиве земље на којој сеју [[кукуруз]] и [[пшеница|пшеницу]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:461065-I-monasi-u-berbi-kukuruza И монаси у берби кукуруза („Вечерње новости“, 28. октобар 2013)]</ref>
[[Матица Српска]] и [[Институт за нуклеарне науке Винча]] су [[2012]]. објавили научно конзерваторску студију ''Иконостас цркве манастира Крушедола''. Подаци о конкретним уметнички делима упоређени са историјским записима, осветљавају процес рзвоја сликарских матријала и технологиjе кроз векове, као карактеристике значајних аутора, мајсторских радионица и школа.
| |||