Манастир Рајиновац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Године 1791. донете су у манастир мошти Св. Стевана Првовенчаног, који су калуђери понели желећи да их заштите од турског скрнављења. Стигле су из манастира Војловице и наставиле свој пут до манастира Студенице.<ref>"Правда", Београд 29. октобар 1933.</ref>
Три околна села, Бегарица, Подарач и Камендол су 1893. године тражила од Народне скупштине да потпадну под манастирску парохију.
Манастир Рајиновац је 1898. године године имао статус: "манастир III реда". Старешина је био јеромонах Јероним, а од калуђера је ту само још јеромонах Симеун.<ref>"Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898.</ref>▼
▲Манастир Рајиновац је 1898. године године имао статус: "манастир III реда". Старешина је био јеромонах Јероним, а од калуђера је ту само још јеромонах Симеун.<ref>"Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898.</ref> Претходне 1897. године игуман је био отац Мелентије, познат по бављењу воћарством и калемарством.
Када је 1912. године објављен Први балкански рат, старешина манастира архимандрит Мирон је добровољно мобилисан. Постао је војни свештеник; протојереј Дунавске дивизије. Са том дивизијом је прво био на Куманову, па Косову да би стигао под Једрене.<ref>"Балкански рат у слици и речи", Београд 1913.</ref>▼
▲Када је 1912. године објављен Први балкански рат, старешина манастира архимандрит Мирон је добровољно мобилисан. Постао је војни свештеник; протојереј Дунавске дивизије. Са том дивизијом је прво био на Куманову, па Косову да би стигао под Једрене.<ref>"Балкански рат у слици и речи", Београд 1913.</ref> У манастиру су ратне 1915. године остали калуђери Јанићије и Пајсије.
== Архитектура ==
| |||