Манастир Рајиновац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 30:
Првобитна манастирска црква није сачувана, и од тог периода више пута је рушена и обнављана. Године 1723. извесни Стојан трговац из Будима је оставио тестаментом манастиру Рајиновцу 6 ф.<ref>"Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.</ref> Пописом Београдске митрополије из [[1732|1732.]] године, црква се описује као брвнара.
 
Прва опсежна обнова манастира предузета је [[1793|1793.]] године трудом оберкнеза Стевана Андрејића Палалије, када настаје црква као једнобродна грађевина, која је сачувана до данас. Кнез бегаљички Палалија посекли су Турци већ 1804. године, током "Сече кнезова". Путописац [[Јоаким Вујић]] је 1827. године преписао манастирски запис који се односи на 1793. годину. Поред кнеза Стефана Дмитра Стефановића била је то велика заслуга и архимандрита Герасима Студеничанина и јеромонаха Мелетија.<ref>"Гласник Србског ученог друштва", Београд 1867.</ref>
 
Манастир се не помиње између 1836-1839. године. Друга велика обнова трајала је од [[1833|1833.]] године до [[1839|1839.]] године, када је по одлуци [[милош Обреновић|кнеза Милоша]] скупљан прилог за обнову. Преправкама вршеним [[1920|1920.]] године, битно је измењен изглед црквене грађевине, тако да је срушена припрата и оба кубета, зазидан јужни зид и дозидани потпорни зидови са јужне и северне стране.
Ред 54:
Иконостас је новије израде, донет је из капеле Војне болнице у Београду, [[1952|1952.]] године. Једноставан по конструктивном склопу и облику декоративни елементи рађени су у духу неокласицизма. Његове делове чине иконе настале у различитим периодима и различитих сликарских квалитета. Један део икона је настао у [[19. век]]у, док је већи део настао крајем 19. и почетком [[20. век]]а.<br />
 
У оквиру манастирског комплекса налазе се и мања звонара, нови конак, чесма и гроб кнеза Стевана Андрејића Палалије и његовг сина Ристе. Обор-кнез бегаљички Палалија, који је обновио манастирску богомољу, посекли су Турци већ 1804. године, током "Сече кнезова". Спомен-плочу му је поставио на источни спољни зид храма 1804. године извесни Мија Јанковић.
 
Помиње се почетком 20. века икона "Вазнесење Христово" (са потписом) коју је насликао 1885. године сикар Милан Стефановић.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1902.</ref> Икона Пресвете Богородице Рајиновачке помаже женама нероткињама да постану бремените.