Вајонити — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 15:
Француски конзул Лежеан у Отоманској Империји је боравећи у Албанији средином 19. века пронашао словенске оазе на подручју ушћа реке Војуше, неколико села која су опстала упркос албанизацији и хеленизацији.
 
Како су се смењивала царства, тако су Вајонити били уткани у друге народе. Један део је бугаризован, ало врло брзо је та бугаризација спласнула након пропасти Бугарског царства, један део је хеленизован, а један србизован, док је један данас део македонизовансеверномакедонског народа након што је мигрирао у данашњу Македонију и наравно један део је албанизован. Изворно Вајонити нису били народ већ словенско племе, а с обзиром на даљину Србије и Бугарске и релативно кратку дужину њихових власти у Епиру, нису успели да уђу у национални корпус тих двејудва државанарода сем делимично и недугорочно.
 
Има мишљења да Вајунити не могу бити друго сем срби. Њихово име је изведено из имена војници а и њихова појава везује за долазак Срба на Балкан са севера Европе које је описао Константин Порфирогенит. Вајунити су учествовали у опсади Солуна и Константинопоља управо у време кад долази први талас Срба из Лужице у Тесалију у околину Сервије у северној Грчкој. Тек након тога следи насељавање Вајунита у Епир из Тесалије и Егејске Македоније.