Јован Станојевић (прота неготински) — разлика између измена

м (Dodate viki veze.)
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање визуелно уређивање
 
Прота Јован Станојевић, поред црквене службе, обављао је и бројне црквене и световне дужности, па је тако [[1875]]. године постављен је за почасног члана Неготинске конзисторије, а од [[1904.]] до [[1909.]] године био је редован члан великог Духовног суда.
[[Датотека:Negotinska kasarna "Hajduk Veljko" (2).jpg|мини|лево|У неготинској касарни прота Јован Станојевић обављао је свештеничку дужност до 1912.]]
 
И у [[Српско-турски ратови (1876—1878)|српско-турском рату]] [[1876]]-[[1877.]] године обављао је свештеничку дужност, као батаљонски, па као бригадни свештеник и ту дужност наставио и у миру, све до [[1885]]. Обављао је и војно-свештеничку дужност у неготинском гарнизону [[1896.]] до [[1912.]] године. Од [[1887.]] године радио је као вероучитељ у нижој неготинској гимназији. <ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Баштиник, Годишњак Историјског архива, број 5, Божидар Благојевић „Јован Станојевић−протојереј”|date=2002. |publisher=Историјски архив Неготин |location=Неготин |page=142.}}</ref>
[[Датотека:Istorijski arhiv Negotina, Depo (1).jpg|мини|десно|Задужбина Јелке и Јована Станојевића, данас зграда Историјског архива у Неготину]]
 
Био је члан Црквеног удружења, затим добротворног Удружења за сиромашне, члан [[Црвени крст|Црвеног крста]] и [[Друштво Свети Сава|Друштва Свети Сава]] и један од оснивача прве неготинске Земљорадничке задруге [[1899]]. године. Био је и председник Одбора за подизање [[Споменик хајдук Вељку Петровићу|споменика Хајдук Вељку Петровићу]], који је по нацрту [[Архитектура|архитекте]] Илкића подигнут [[1892]]. године. <ref>{{cite book |last1=Станојевић |first1=Тихомир |title=Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године |date=1972. |publisher=Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”|location=Неготин |page=163.}}</ref>
 
490

измена