Старорумунски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+ |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Старорумунски језик''' или '''Влахо-молдавска верзија старославенског језика''' је регионална књижевна норма [[Средњебугарски језик|средњебугарског језика]] на подручју [[Кнежевина Влашка|Кнежевине Влашке]] (1330. године) и [[Кнежевина Молдавија|Кнежевине Молдавије]] (1365 године), која је постојала између 14. и 17. вијека.<ref>[https://novosianie.com/?p=56048 История на българския език бр.197]</ref>
Влахо-молдавска верзија је основно писање књижевности настале у два савремена румунска историјска подручја до 1714. године, када је почело правило [[фанариоти|фанариота]]. Латинизација у Влашкој и Молдавији почела је
Први писани румунски споменик је [[Брашовско писмо|писмо из Брашова]] из 1521. године. Главни извор за писање овог издања су [[влахо-бугарске повеље]], које само као историјски писани споменик откривају посебности у историјском развоју средњебугарског језика у периоду прије [[дамаскин]]е.
Језик је латинизиран у 17. стољећу захваљујући [[Свето Писмо|светим писмима]] такозваној [[Кантакузинова Библиjа|Кантакузинове Библиjе]]. Због значајног словенобугарског речи на овом језику, румунски лингвиста из 19. века Алекандру Џихак проналази румунски језик на [[Креолски језици|креолском језику]].
== Референце ==
|