Лаколит — разлика између измена

[[Датотека:Avala sa Ibarske magistrale.png|мини|Планина Авала - нееродирани лаколит.]]'''Лаколит''' је конкордантно магматско тело сочивастог облика. Спада у конкордантна тела већих димензија.<ref>{{Cite book|title=Основи геологије|last=Јовановић|first=Велимир|last2=Срећковић-Батоћанин|first2=Даница|publisher=Завод за уџбенике|year=2006|isbn=86-17-13048-2|location=Београд|pages=70}}</ref> То је плутонски магматски облик јер постаје хлађењем и консолидацијом [[Магма|магме]] у унутрашњости [[Земља|Земље]]. Због тога што се магма под притиском утискује испод површинских слојева [[Земљина кора|Земљине коре]] и издиже их у облику сочива, свода или кубета овај облик има морфолошки значај. Издигнути повлатни слојеви Земљине коре могу процесима [[Ерозија|ерозије]] и [[Денудација|денудације]] бити уништени а лаколит оголићен, када се појављује у рељефу у виду узвишења. Репрезентативни примери лаколита су планине Хенри, Елен, Холмс, Елсворт и Пенел у држави [[Јута]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]), Ају-Даг, Кастел, Плака и Ватели на јужној обали [[Крим]]а итд. На територији [[Србија|Србије]] лаколити су планине [[Цер]], [[Борања]] и [[Авала]]. Планина Авала је пример још увек нееродираног лаколита.<ref>{{Cite book|title=Геоморфологија|last=Петровић|first=Драгутин|last2=Манојловић|first2=Предраг|publisher=Географски факултет, Београд|year=2003|isbn=86-82657-32-5|location=Београд|pages=116}}</ref>