Отуђење — разлика између измена

'''Отуђење''' или '''алијенација''' (лат.) је стање човека у коме су његова дела, производи или идеје постали супротстављена моћ која га потчињава, нешто њему страно, туђе, независно од његове делатности и егзистенције.<ref name="Filozofijski rečnik">Otuđenje, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>

У [[психологија|психологији]], отуђење је осећање одвојености, усамљености или бивања странцем (види [[странствовање]]). Ово осећање често имају [[особа|особе]] које бораве у културном и социјалном окружењу које им је непознато, неприхватљиво или несхватљиво. У [[филозофија|филозофији]] се говори о отуђењу [[човек]]а од његове сопствене природе и од друштва. Сматра се да савремено потрошачко [[друштво]] води отуђењу и отежаној адаптацији и тзв. „комодификацији” читавог друштва кроз промоцију потрошње као највеће [[вредност]]и.<ref>Иван Видановић, [[Речник социјалног рада]]</ref>