Википедија

Геја — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Фф
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене Gegangenlol (разговор) на последњу измену корисника BokimBot
ознака: враћање
Ред 1:
[[Датотека:Detail of Sarcophagus Selene Endymion Glyptothek Munich 328.jpg|мини|210п|Геја излази из својих [[кочије|кочија]], [[детаљ]] са [[саркофаг]]а у [[Минхен]]у]]
 
'''Геја''' ('''Гаја''', '''Геа''', '''Ге'''; [[грчки језик|грч.]] -{Γῆ}- или -{Γαῖα}-), „Земља“,<ref>Henry George Liddell; Robert Scott. [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dgai%3Da "γαῖα"], ''[[A Greek-English Lexicon]]''</ref><ref>Smith, [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0104%3Aalphabetic+letter%3DG%3Aentry+group%3D1%3Aentry%3Dgaea-bio-1 "Gaea"].</ref> мајка [[Уран (митологија)|Урана]] (Неба), [[Понт (митологија)|Понта]] (Мора), [[Гиганти|Гиганата]] и [[Титани|Титана]], зачетница сваког живота на [[Земља|Земљи]].<ref name=Lar>''Larousse Desk Reference Encyclopedia'', [[The Book People]], Haydock, 1995, p. 215.</ref>
'''Геја''' ('''Гаја''', '''Геа''', '''Ге'''; [[грчки језик|грч.]] -{Γῆ}- или -{Γαῖα}-), у [[Грчка митологија|Грчкој митологији]] представља персонификацију ,,[[Земља|Земље]]", и једна је од [[Првобитни Грчки богови|првобитних Грчких богова]]. Геја је првобитна мајка свог живота, првобитна Мајка Земља. Непосредна је мајка [[Уран (митологија)|Урана]] (небо), из чијег је сексуалног сједињења родила [[Титани|Титане]] (који су сами родитељи многих [[Олимпски богови|Олимписких богова]]) и [[Гиганти|Гиганте]], и од [[Понт|Понта]] са чијим је сједињавањем родила [[Првобитни богови мора|првобитне богове мора]].
 
== МитологијаПостанак ==
Према [[Хесиод]]овој ''[[Теогонија|Теогонији]]'' после [[Хаос]]а, она је постала сама од себе.
[[Хесиод|Хесиодова]]''[[Теогонија]]'' говори како је, након Хаоса, "Широко расцветана" Геја (Земља) постала да буде вечно седиште бесмртних изнад Олимпа.<sup>[1]</sup> И након Геје дошао је "мрачан [[Тартар (митологија)|Тартар]] у дубини широко закрпљене Земље", а затим [[Ерос]], бог љубави.<sup>[2]</sup> Хесиод говори да је Геја довела себи равноправног [[Уран (митологија)|Урана]] (Рај, Небо) да је "прекрије са сваке стране".<sup>[3]</sup> Геја је такође родила [[Orea|Ореу]] (Планине) и [[Понт|Понта]] (Море), "без слатког уједињења љубави" (т.ј. без оца)
У [[орфичка теогонија|орфичкој теогонији]], Геју и Урана је родила [[Њукта|Никс]] коју је створио и оплодио [[Фанес]], први владар света. Никс је живела у пећини испред које је седела богиња [[Адрастеја (грчка нимфа)|Адрастеја]] и ударањем у [[doboš|добоше]] спречавала људе да чине [[неправда|неправде]]. У тој [[пећина|пећини]] Никс је родила и одгајила Геју и Урана.
У грчкој [[космогонија|космогонији]] Геја је основни елемент који настаје одмах после Хаоса и представља женско начело стварања.
 
== Хесиод [[Хесиод|Хесиодова]] ''[[Теогонија]]'' говори како је, након Хаоса, "Широко расцветана" Геја (Земља) постала да буде вечно седиште бесмртних изнад Олимпа.<ref>{{Citation|title=Chapter I.The Theogony|url=http://dx.doi.org/10.7591/9780801466700-003|publisher=Cornell University Press|date=2018-12-31|accessdate=2019-08-16|isbn=9780801466700|pages=3–75}}</ref> И након Геје дошао је "мрачан [[Тартар (митологија)|Тартар]] у дубини широко закрпљене Земље", а затим [[Ерос]], бог љубави.<ref>{{Citation|title=Hesiod, Theogony 176–200|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-3-663-12401-6_7|publisher=Vieweg+Teubner Verlag|date=1973|accessdate=2019-08-16|isbn=9783519074014|pages=105–119|first=Martin L.|last=West}}</ref> Хесиод говори да је Геја довела себи равноправног [[Уран (митологија)|Урана]] (Рај, Небо) да је "прекрије са сваке стране".<ref>{{Citation|title=Chapter I.The Theogony|url=http://dx.doi.org/10.7591/9780801466700-003|publisher=Cornell University Press|date=2018-12-31|accessdate=2019-08-16|isbn=9780801466700|pages=3–75}}</ref> Геја је такође родила [[Ореа|Ореу]] (Планине) и [[Понт|Понта]] (Море), "без слатког уједињења љубави" (т.ј. без оца)<ref>{{Citation|title=Chapter I.The Theogony|url=http://dx.doi.org/10.7591/9780801466700-003|publisher=Cornell University Press|date=2018-12-31|accessdate=2019-08-16|isbn=9780801466700|pages=3–75}}</ref> ==
Након тога са Ураном је родила [[Титани|Титане]], како Хесиод говори:
 
<br /><code>Она је легла са [[Уран (митологија)|Рајем]] и родила дубоко вртлога [[Океан (бог)|Океана]], Креја и [[Криј|Крија]] и [[Хиперион|Хипериона]] и [[Јапет (митологија)|Јапета]], [[Теја (митологија)|Теју]] и [[Реа|Реју]], [[Темида|Темиду]] и [[Мнемосина|Мнемосину]] и златно крунисани [[Феба|Фебу]] и љупку [[Тетија|Тетију]]. Након њих рођен је [[Хрон]] лукави најмлађи и најстрашнији од све деце, и мрзео је свог похотљивог оца</code>.
 
<br />
== Потомство ==
Геја је сама из себе родила Урана ([[Небо]]), високе [[планина|планине]] ([[Ореа]]) и [[море]] ([[Понт (митологија)|Понт]]). Сви они се везују за горостасно тело Земље, али само Уран може потпуно да је обухвати и Геја сједињена с њим рађа [[титани|титане]] ([[Океан]]а, [[Креј]]а, [[Криј]]а, [[Хиперион]]а, [[Јапет (митологија)|Јапета]] и [[Хрон (Титан)|Хрона]]), титанке ([[Теја (митологија)|Теју]], [[Реа|Реју]], [[Темида|Темиду]], [[Мнемосина|Мнемосину]], [[Феба|Фебу]] и [[Тетија|Тетију]]), једнооке [[киклопи|киклопе]] ([[Бронт]]а, [[Стероп]]а и [[Аргус|Арга]]) и сторуке [[Див (митологија)|џинове]] [[хекатонхири|хекатонхејре]] ([[Кот]]а, [[Бријареј]]а и [[Гиг]]а). Уран је мрзео своју наказну децу и бацао их је у утробу Геје, далеко од светла дана. Геја је под тим [[терет]]ом стењала и смишљала како да казни свог злог мужа. Позвала је своју децу да јој помогну у томе, али су се они плашили. Само се Хрон одазвао мајчином позиву. Она је створила [[челик]] и од њега сачинила огроман [[срп]]. Када је Уран пожелео Гејину [[љубав]] и приближио се, Хрон, који је био сакривен у [[засједа|заседи]], је челичним српом одсекао [[урогенитални систем|гениталије]] свом оцу и бацио их у море. [[Кап]]и [[крв]]и из ране су пале на Земљу и оплодиле је. Тако су настале [[ериније]], [[гиганти]] и [[мелијске нимфе]]. Из пене која је настала у мору када су у њега пале одбачене Уранове гениталије, рођена је [[Афродита]]. Након овог догађаја, Небо се више није приближавало Земљи, а Хрон је постао нови владар [[свет]]а.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Геја”