Говор на Газиместану — разлика између измена

м
Враћене измене 178.222.6.104 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м (Враћене измене 178.222.6.104 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK)
ознака: враћање
[[Датотека:Milosevic Gazimestan.jpg|мини|десно|[[Слободан Милошевић]] говори на [[Газиместан]]у.]]
'''Говор на Газиместану''' Слободана Милошевића је одржан приликом [[говор на Газиместану|прославе 600 година [[Косовска битка|Косовске битке]] [[28. јун]]а [[1989]]. на [[Косово Поље|Косову пољу]]. Својим присуством, прославу је обележило и око два милиона људи, од којих је један део дошао из [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канаде]], [[Аустралија|Аустралије]] и многих земаља [[Европа|Европе]].
 
Прослави је присуствовало комплетно [[Председништво СФРЈ]], на челу са [[Јанез Дрновшек|Јанезом Дрновшеком]], затим је ту био и [[Милан Панчевски]] - тадашњи председник Председништва [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]], а централни говор одржао је [[Слободан Милошевић]], тадашњи председник Председништва [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]].
 
Прослави су присуствовали и амбасадори многих страних земаља у [[Југославија|Југославији]], док су амбасадори [[САД]], [[Ворен Зимерман]], и [[Турска|Турске]] одбили да дођу.
 
== Делови говора на Газиместану (Косово поље) ==
{{цитат|На овом месту у срцу Србије, на Косову Пољу, пре шест векова, пре пуних 600-на година догодила се једна од највећих битака онога доба. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне, он је предмет непрекидног научног истраживања и обичне народне радозналости. Стицајем друштвених околности овај велики шестстогодишњи јубилеј Косовске битке догодио се у години у којој је Србија, после много година, после много деценија, повратила свој државни, национални и духовни интегритет. Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање: ‒ са чим ћемо пред Милоша. Игром историје и живота изгледа као да је Србија баш ове 1989. године повратила своју државу и своје достојанство да би тако прославила историјски догађај из далеке прошлости који је имао велики историјски и симболички значај за њену будућност.}}
 
:Слободан Милошевић даље тврди да је неслога била препрека за јединство српског народа и у новије време (послетоком Другог св. рата), и да је та неслога увела Србе и Србију у агонију:
{{цитат|Па и касније када је формирана социјалистичка Југославија, српски врх је у тој новој земљи остао подељен, склон компромисима на штету сопственог народа. Уступке које су многи српски руководиоци правили на рачун свог народа, ни историјски, ни етички, не би могао да прихвати ни један народ на свету. Поготово што Срби кроз читаву своју историју нису никада освајали и експлоатисали друге. Њихово национално и историјско биће кроз читаву историју и кроз два светска рата као и данас је – ослободилачко. Ослобађали су вечито себе и, кад су били у прилици, помагали су другима да се ослободе. А то што су у овим просторима велики народ, није никакав српски грех, ни срамота. То је предност, коју они нису користили против других. Али морам да кажем овде, на овом великом, легендарном пољу Косову, да Срби ту предност што су велики нису никада користили ни за себе.}}
{{цитат|Заслугом својих вођа и политичара и њиховог вазалног менталитета чак су се због тога осећали кривим пред другима, па и пред собом. Тако је било деценијама, годинама. Ево нас данас на пољу Косову да кажемо – да више није тако.}}